Zabavljeni velikim ciframa kojim nas neprekidno bombarduju Vlada i večni ekonomski eksperti i analitičari, Vlada i resorni ministri „namerno“ su zaboravili da postoje preduzeća u retsrukturiranju u vlasništvu države, kao što su u vlasništvu države i javna preduzeća.
U tim preduzećima radi oko 60 000 radnika. U većini tih preduzeća kojima je vlasnik država Srbija, radnici „samo rade“, ne primaju nikakve zarade, nemaju zdravstveno osiguranje, ne uplaćuje im se radni staž. Gromoglasno najavljivanje Zakona o privatizaciji, hvaljen u Skupštini Srbije od predlagača i vladajuće većine kao remek delo, iako je u stvari reciklirani prethodni zakon prilagođen potrebama vladajuće većine, kao da je zaboravljen a sa njim i preduzeća u restrukturiranju. Raspisani oglas za prikupljanje ponuda o zainteresovanosti za 500 preduzeća dobro je poslužio za dodatnu kupovinu vremena i izbegavanje obaveza prema preduzećima u restrukturiranju koja su vlasništvo države. Vlasništvo od kojeg je država (Vlada) digla ruke. Zamislimo da samo jedan mesec zaposleni u državnoj upravi, zdravstvu, školstvu, javnim preduzećima, ne prime na vreme platu. Šta bi se desilo da ne prime dva, tri meseca platu? Nepojmljivo! Ali zato u preduzećima u retsrukturiranju koja su isto tako u vlasništvu države, radnici mogu da neprimaju plate po dva tri, šest meseci, godinu dana! Da nemaju zdravstveno osiguranje, da nemaju plaćen prevoz, a moraju da dolaze na posao. Da li ovako nešto postoji u svetu? Za to vreme ministar privrede održava nekakve skupove, rasprave, priča o pristiglim ponudama odbijajući da saopšti za koja preduzeća postoje ponude a za koje ne, saopštava nekakve svoje vizije i planove i sve to u nekom budućem vremenu. Ali onog trenutka kada se neki kupac za preduzeće u restrukturiranju pojavi čitava ekipa savetnika na čelu sa premijerom i buljukom kamera svečano umaršira u zaboravljeno preduzeće predstavljajući novog vlasnika. Kada se kamere ugase, ostaje da nagađamo kad i pod kojim uslovima će taj „novi vlasnik“ stići. Za to vreme ljudi koji rade treba od nečeg i da žive.
Sindikat industrije Srbije poziva Vladu i resornog ministra privrede da prestanu da odlažu reševanje problema zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju. Kao što država od građana traži i očekuje da ispunjavaju svoje obaveze očekujemo da i država ispunjava svoje obaveze kao odgovoran vlasnik prteduzeća u restrukturiranju. A a ko to nije u stanju, neka to javno i saopšti. Odlaganje rešavanja problema samo dodatno nagomilava probleme a radnike preduzeća u restrukturiranju dovodi u još gori položaj. Bavljenje teorijama makroekonomske politike jeste posao stručnjaka i ekperata ali od mikroekonomije se živi ili ne živi.
Sindikat industrije Srbije