Poslodavci ostaju i dalje privilegovani na štetu zaposlenih i Države jer predlog Zakona o radu ne predvidja adekvatne sankcije prema poslodavcu koji krši osnovno pravo iz rada (neisplaćivanje zarade,poreza,dodataka na zaradu..) što je neprihvatljiv nedostatak.
Ako sagledamo zakon kao celinu i ono što će proizvoditi njegova primena jeste ukupno umanjenje prava zaposlenih za oko trideset procenata u odnosu na ono što su imali u važećem zakonu o radu.
Navodimo nekoliko egzaktnih stavki koje to neprikosnovrno pokazuju:
– Rad na određeno vreme (postaje pravilo)
– Otkazi od strane poslodavca ( ekskluziva kad god hoce- bez obrazloženja)
– Otpremnine manje za jednu trećinu
– Prošireno dejstvo KU – ne postoji
– Minimalna zarada – stručno nedefinisano
– Smanjenje zarada u javnom sektoru
– Potpuno nesigurno radno mesto
Druga važna oblast koja se mora jasno definisati u sadašnjem trenutku kumulacije kapitala kod nas,stepena razvoja našeg društva,radne kulture,kulture privređivanja,kulture industrijske proizvodnje jeste obaveznost kolektivnih ugovora na svim nivoima i unošenje standarda platnih razreda u njima.Takvi kolektivni ugovori sa izbalansiranim pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca treba da dobiju prošireno dejstvo i obaveznost primene u delatnosti koju definišu.
Njihova primena će učiniti da naši poslodavci i njihova preduzrća postanu društveno odgovorni činioci u našem društvu. Sobzirom na ključnu razvojnu ulogu u našem društvu i naš ukupan društveni sistem učiniti humanijim i vrednijim.
Zaključujem da je zakon o radu jedan od ključnih zakona u našem sistemu,najuticajniji na razvoj našeg društva,samim tim zahteva temeljnu raspravu,uključenje u raspravu najšire javnosti,svih relevantnih faktora i struke,ne sme biti ničija privilegija,ukupna odgovornost je velika,a po količini odgovornosti polazi od predsednika Vlade i Države do zadnjeg zaposlenog.
Nepotrebna je žurba oko donošenja Zakona o radu i zato uzmi mo se u pamet.
Poruka članovima USS-a je jasna,branićemo dostignuta prava svim dozvoljenim sredstvima.
Poruka poslodavcima jeste da radnici nisu višak i trošak,već graditelji i stvaratelji dobara i profita.