Od šezdeset sedam pozvanih delagata Saboru prisustvovalo šezdeset pet delegata

___

Početak Sabora obeležio je veličanstven događaj koji je vrlo redak  kod nas pa i u svetu rada.
Sabor je otvorio predsednik Ujedinjenih sindikata Srbije Azir Hadžifejzović rečima: “Današnji Sabor otvramo na najbolji mogući način, koji se kod nas nažalost, vrlo retko dešava, pogotovo u svetu rada, potpisivanjem Sporazuma o pristupanju i članstvu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Ujedinjenim sindikatima Srbije“.

Sporazum je u ime Sindikata lekara i faramceuta Srbije potpisala predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Dr Nevenka Dimitrijević a u ime članova Ujedinjenih sindikata Srbije predsednik Azir Hadžifejzović. Ovaj događaj je od strane delegata Sabora propraćen opštim odobravanjem i velikim aplauzom. U skladu sa Statutom Ujedinjenih sindikata Srbije i Sporazumom koji je potpisan, Sindikat lekara i faramceuta Srbije je integrisan u sastav Ujedinjenih sindikata Srbije i time stekao legitimitet i legalitet da ravnopravno učestvuje u radu Ujedinjenih sindikata Srbije, zauzme svoje mesto u organizaciji i preuzme prava i obaveze predviđene Statutom i potpisanim Sporazumom.

Dalji rad Sabora nastavljen je po utvrđenom Dnevnom redu i scenariju. Izabrano je Radno predsedništvo Sabora kao i radna tela potrebna za normalno funkcionisanje rada Sabora. Radno predsedništvo je preuzelo dalje vođenje Sabora gde su najznačajnije tačke Dnvenog reda bile razmatranje i usvajanje Izveštaja o radu u dosadašnjem periodu, Razmatranje i usvajanje Statuta Ujedinjenih sindikata Srbije, verifikacija izbora članova Izvršnog odbora i ostalih radnih tela sindikata (Komisije za praćenje primene Statuta i Odbora za kontrolu materijalno finansijskog poslovanja). Jedan od najzančajnijih događaja bilo je održavanje konstitutivne sednice Izvršnog odbora i izbor predsednika, potpredsednika i izvršnog sekretara.

Podršku i novi mandat da i dalje vrši funkciju predsednika Ujedinjenih sindikata Srbije dobio je dosadašnji predsednik Azir Hadžifejzović, za potpredsednicu izabrana je Dr Nevenka Dimitrijević, dok će u narednom mandatu funkciju izvršnog sekretara obavljati Goran Mladenović. Izbor predsednika, potpredsednice i izvršnog sekretara delegati Sabora su jednoglasno verifikovali.

Iz izveštaja o radu prenosimo po nama najinteresantnije delove a to je uvodni i zaključni deo:

„Sam nastanak Ujedinjenih sindikata Srbije i izrastanje u jednu ozbiljnu i vidljivu sindikalnu organizaciju ne bi bio moguć da nije uradjena dobra procena ukupnog socijalno-političkog i ekonomskog ambijenta,događanja u njemu, stanja socijalnog dijaloga, politika sindikata postojećih sindikalnih centrala i njihovih opredeljenja da budu trajno vezane za pojedine političke partije. Ovakav zavisnički odnos vlasti i sindikata i interesa pojedinaca proizveo je ambijent gde su prestale da funkcionišu skoro sve institucije pravne države (organi uprave,Sudstvo,inspekcijski organi),što je veoma ograničilo mogućnost odbrane izuzetno ugroženih radnika, prava iz rada i sindikalnih prava.S jedne strane,diirektoriuma preduzeća I institucija, data su neograničena ovlašćenja,a s druge strane paralizovane su sve ,odnosno stavljene apsolutno pod kontrolu i službu režima sve institucije radno-pravne zaštite izvan preduzeća ili ustanove.  Istovremeno direktori preduzeća i ustanova su postavljeni,  ne po principu stručnosti,već po principu političke podobnosti, a njihov uspeh meren ne profitom i ozbiljnim pokazateljima stručnog rada,već po poslušnosti i političkoj odanosti.To je otvorilo gotovo neograničeni prostor za progon iz ajvnog života svih onih koji drugačije misle,među kojima su često i članovi USS-a. Identična situacija bila je i oblasti političkog sistema, čije  institucije nisu realno funkcionisale, već su korišćene za izvršenje naloga i interesa centara moći izvan bilo kakve kontrole političkih institucija, po čijim su nalozima donosile i sprovodile brojne odluke i zakone na štetu radništva i celokupnog stanovništva.Naravno, u takvim okolnostima potpuno se uklopio i rad SES Republike Srbije što je isključilo bilo kakvu mogućnost argumentovanog socijalnog dijaloga i uspostavljanje svih drugih temelja savremenih demokratskih, ekonomsko-socijalno  stabilnih društava. Naprotiv,vladajuće političke institucije su putem kontrolisanih medija nastojale da stvore privid pozitivne tranzicije uz satanizaciju ili nevidljivost drugačijeg mišljenja I sliku stvarnog života radnika I građana Republike Srbije.

Uništavanje nacionalne ekonomije i nacionalnih institucija iz svih delatnosti,ekonomsko propadanje stanovništva karakteristično za sve vreme nezavršene naše tranzicije  društvo vodi sve slojeve stanovništva u sve veću socijalnu bedu I beznađe.

Ovakva društveno-ekonomska kretanja podstakla su nas da okupimo iokupljamo sve one koji nisu spremni da mirno posmatraju ovakve negativne trendove u našem društvu,već da organizovano I snažno ukažu I utiču u uspostavljanju pravne države I ekonomski održivog sistema I društva zadovoljnih građana I radnika u našoj državi.Veliku ulogu I mesto u društvu videli smo u okupljanju I u organizovanju sindikata čije je mesto na sindikalnij sceni Srbije već bilo upražnjeno.Naime sve do tada poznate sindikalne central su se opredelile za pojedine postojeće političke stranke potpisivanjem raznih koalicionih sporazuma na neodređeno vreme.

Očigledno da vruć sindikalni centar u Srbiji neodgovara nijednoj sindikalnoj centrali jer su tu već postavljena teška socijalna pitanja na koja niko nije želeo da traži rešenja I daje odgovor radnicima I građanima Srbije. U društvenom ambijentu koji nije nudio lagodnu poziciju u društvu, organizovanim danonoćnim radom izrasli  su Ujedinjeni Sindikati Srbije. Svesni smo bili svoje teške uloge ali smo imali viziju.

U ostvarivanju svoje uloge I funkcije za radno I građansko pravo za radikalne ekonomske reforme, protiv korupcije I organizovanog kriminala, za kvalitet I dostojanstvo života običnih ljudi, za demokratski I  odgovoran način rada vlasti,za uspostavljanje socijalnog dijaloga,za sopstveni opstanak I razvoj, USS su sve vreme imali pozitivni, stvaralački pristup,čije je težište bilo na argumentovanom suočavanju i razrešavanju problema sa kojima se suočavaju radbnici, sindikati I društvo u celini.

Na osnovu takvog pristupa Ujedinejni sindikati Srbije su u izveštajnom periodu pokrenuli čitav niz inicijativa i akcija usmerenih ka organima vlasti, političkim stankama, drugim sindikatima, ekspertskim grupama I međunarodnim akterima.Ove inicijative I akcije  imale su za cilj promene u zakonodavstvu I ekonomskoj politici,zaštitu sindikalnih sloboda I prava,zaštitu građanskih prava I da javno ispolje I afirmišu stavove I interese sveta rada.

Na kraju ovog izveštajnog perioda desili su se izbori čiji rezultati nagoveštavaju suštinske promene, kako u društvenom okruženju, takođe I u Ujedinjenim sindikatima Srbije.

Naravno našem društvu potrebno je znatno vise vremena da sanira posledice dugogodišnjeg propadanja I uništavanja nacionalne ekonomije, a postoje I brojni razlozi za opšte nezadovoljstvo građana. Neosporno je međutim da su se društvene okolnosti  značajno promenile, što bitno utiče I na društvenu poziciju sindikata, odnose prema drugim akterima političkog života, ciljeve I metode sindikalne borbe. Ključna odrednica tih procesa u novim društvenim okolnostima mora biti izgrađivanje tripartitinih odnosa I rešavanje različitih interesa države, poslodavca I sindikata kroz socijalni dijalog.

S druge strame kod nas je došlo do porasta broja članova I povereništava, do formiranja RO delatnosti. Uočljiv je raskorak između naraslog članstva, zahteva I potreba u svim oblastima sindikalnog rada I ograničenih mogućnosti organizacije u celini, da odgovori na ove zahteve. To se uočava u ostvarivanju skoro svih funkcija Sindikata.

Strateški cilj Ujedinjenih sindikata Srbije da bude ravnopravan socijalni partner podrazumeva trajno sistematsko angažovanje na širenju mreže, privlačenju novih članova, unapređivanju unutrašnje organizacije u smislu efikasnijeg rada, demokratskih odnosa, internog informisanja u funkciji javnosti rada, većeg obuhvata članova I aktivista različitim oblicima sindikalnog obrazovanja. Jedan od ključnih uslova za ostvarivanje napred navedenih ciljeva I zadataka je finansijsko snaženje organizacije kroz jačanje discipline u prikupljanju sindikalne čalanrine, namenskog trošenja sindikalne članarine I preraspodelu sindikalne čalanrine koja može obezbediti uspešno ostvarivanje svih funkcija sindikata.

Treba takođe imati u vidu da uspešan razvoj organizaciije, ciljevi I metode sindikalne borbe, koje nameću razne društvene okolnosti, podrazumevaju I treći element – izgradnju demokratske sindikalne scene I minimalni nivo saradnje I solidarnosti među njenim akterima.

I pored veoma ograničavajućih uslova za rad sindikata, ne može se osporiti da su Ujedinjeni sindikati Srbije u izveštajnom period ostvarili vidne I značajne rezultate.

Potvrđeno je poverenje zaposlenih, odnosno njihovo uverenje da su Ujedinjeni sindikati Srbije ona organizacija u kojoj oni mogu organizovano, svojom zajedničkom snagom osvariti svoje interese I prava.

To je istovremeno i izraz realne snage, ali pre svega ogroman potencijal da se organizacija dalje omasovljava, jača svoju društvenu moć I ugled, da bi svoje članove I radništvo u celini uspešno zaštitila, a to znači obezbedila socijalno prihvatljivu cenu tranzicije ka socijalno odgovornom društvu I države nam Srbije u celini.“

Program rad je veoma obiman i predstavlja široku platformu za uspešno vođenje svih sindikalnih aktivnosti bez ograničavajućih faktora i okolnosti što podrazumeva punu demokratičnost u radu svih članica Ujedinjenih sindikata Srbije i omogućava direktnu saradnju sa svim demokratski uređenim sindikatima i potvrđivanje demokratičnosti i u praksi.

Na kraju, Sabor je doneo dve Rezolucije koje aktualizuju ključne goruće probleme našeg društve u celini.

REZOLUCIJA

O BORBI PROTIV KORUPCIJE

Korupcija predstavlja najteži deo naše stvarnosti I najveće opterećenje aktuelnih društvenih procesa, koje preti da dovede u pitanje dosadašnji tok I budućnost započetih političkih, ekonomskih I socijalnih reformi.

Korupcija I sa njom uvek tesno povezane pojave sive ekonomije I crnog tržišta, ne samo da razara ekonomsko tkivo društva I izaziva sve veće siromaštvo I socijalne razlike, već obezvređuje I sam smisao ljudskog rada, kao ključne pokretačke snage društvenog razvoja.Korupcija uvek najpre I najviše pogađa radno proizvođačke slojeve društva.Zato je jedan od najvećih strateških interesa sindikata kao zastupnika interesa sveta rada da se organizovano, sistematski I efikasno bori protiv korupcije, sive ekonomije I crnog tržišta.

Pri tome se ističe da je ovo društveno zlo poprimilo u našem društvu takve razmere, da se ono može iskoreniti samo zajedničkom borbom svih društvenih aktera.Otuda će odnos prema korupciji, u vremenu koje je pred nama, biti istinska legitimacija stvarnog odnosa prema demokratiji I ekonomskim reformama svih aktera političkog I društvenog života.

Uspešnost borbe protiv korupcije u najvećoj meri zavisi od dinamike I sadržaja ostvarivanja ekonomskih I društvenih reformi, u prvom redu, izgrađivanja I realnog funkcionisanja instrumenta pravne države, nezavisnosti sudova, javne kontrole procesa privatizacije, kao I pune javnosti u prikupljanju I korišćenju budžetskih sredstava.

Naravno I kaznena politika I efikasnost organa gonjenja mora biti u skladu sa raširenošću ovog društvenog zla I negativnim posledicama koje ono donosi.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ujedinjeni Sindikati Srbije će primeniti sva raspoloživa sredstva sindikalne borbe protiv korupcije, a to zahteva I od drugih odgovornih društvenih aktera.

REZOLUCIJA

O SOCIJALNOM DIJALOGU

Socijalni dijalog, kao mehanizam I način da iznošenjem činjenica I sučeljavanjem argumenata socijalni partneri – predstavnici države, sindikata I poslodavaca, uđu u process socijalnog usaglašavanja I približavanja stavova, vođeni dobrom voljom, međusobnim poverenjem I nastojanjem da dođe do postizanja sporazuma I stanja socijalne kohezije, predstavlja trajno opredeljenje Ujedinjenih Sindikata Srbije.

Suprotno tome Ujedinjeni Sindikati Srbije će se svim oblicima I sredstvima sindikalne borbe, uključivši zakonodavne inicijative, ali I štrajkove I roteste, suprotstaviti svim oblicima sprovođenja diktata, ucena I jednostranog, neargumentovanog nametanja volje koji se sprovode pod firmom socijalnog dijaloga.

Socijalni dijalog za nas predstavlja bitni, konstitutivni element modern demokratije, pod pretpostavkom da u društvu promoviše I širi duh uvažavanja I kulturu tolerancije I da se zasniva na prethodno utvrđenim pravilima igre koja socijalnim partnerima  omogućuje ravnopravnu poziciju I status.

Ujedinjeni Sindikati Srbije ne pristaju na propagandno pozivanje i manipulaciju socijalnim dijalogom u uslovima u kojima nije utvrđeno ko su učesnici dijaloga, odnosno nisu utvrđeni pozicija i realni kriterijumi reprezentativnosti sindikata I unija poslodavaca.