Program rada

Strategija i platforma USS-a

 

Sindikat je organizacija zaposlenih koji se u njoj dobrovoljno okupljaju, plaćaju članarinu, ali i na mnoge druge načine izražavaju uzajamnu solidarnost, koji predstavljaju temelje njegove društvene moći koja se ispoljava kroz efikasnu organizaciju i dsciplinu. Sindikat deluje slobodno u okviru pravnog sistema, štiteći i unapređujući prava članstva svim legalnim sredstvima, kroz svoje specifične metode borbe. On može težiti i promeni pravnog sistema, ukoliko ovaj ozbiljno ugrožava ostvarenje ciljeva zaposlenih i sindikata.

Sindikat ne može i ne sme služiti nikog sem svog članstva. Članstvo, za uzvrat, ne može služiti nikoga ko se javno ili delima deklarisao kao oponent ne samo tog sindikata, već sveta rada uopšte.

Sindikat jejedini predstavnik sveta rada i kao takav može i kada je god to korisno za interese ne samo članstva, već i zaposlenih, mora sklapati političke sporazume i dogovore sa svetom politike, kako bi u partnerskom odnosu zaštitio ili unapredio te interese.

Sindikat mora graditi odnose soocijalnog partnerstva sa poslodavcima, jer je on nezaobilazna poluga koja sa drugom polugom, kapitalom, pokreće privrednu aktivnost i donosi blagostanje čitavom društvu. Ako se te dve poluge razilaze ili sudaraju, trpi celo društvo. Ali ukoliko sindikat iz bilo kog razloga teži lažnoj društvenoj harmoniji na uštrb interesa sveta rada, onda će pored sindikata i njegovog članstva, u krajnjoj instanci još vise trpeti i poslodavci I društvo u celini. Zato je strateški interes sindikata da se izgrade efikasni, institucionalizovani mehanizmi socijalnog dijaloga I partnerstva.

Sindikatu ne može niko odrediti kako će se i kada će se organizovati. O tome autonomno odlučuje člnastvo i organi sindikata. Jedino što sindikat mora da sledi jeste da se organizuje dok nije kasno i da u svom temelju mora imati demokratiju, kao merilo svoje moći, svojih htenja i svog lika.

Sindikat je po prirodi stvari najmasovnija organizacija civilnog društva i zato je dužan da pomaže stvaranju i jačanju i drugih asocijacija, pošto je civilno društvo najpodsticajniji okvir za delovanje sindikata i jačanje demokratije uopšte.

Sindikat mora uvek biti na strani mira, tolerancije, razumevanja, saradnje i jednakosti među ljudima. Ako izda bilo šta od toga, izdao je smisao svog postojanja. On stalno mora da bori za ove osnovne civilizacijske vrednosti, da ih promoviše i brani kako u svom članstvu, tako i u društvu u kome deluje.

Na početku ovog veka, sindikat gotovo da ima značajniju ulogu od one koju je imao u protekla dva veka. To važi i za sindikate u razvijenim demokratskim društvima, a posebno za nas koji ulazimo u novi milenijum opterećeni siromaštvom, razorenom nacionalnom privredom, narušenim temeljnim moralnim normama, suočeni sa brojnim izazovima koji neminovno donosi proces tranzicije. Zbog tih veliki poslova koji su pred nama, valja naoštriti najjače oružje sindikata, solidarnost.

To, pored ostalog podrazumeva strateški interes pripadnika sveta rada da se izgradi demokratska pluralistička sindikalna scena, čiji će akteri voditi lojalnu utakmicu za uticaj na radništvo, a istovremeno zajednički braniti minimalne zajedničke interese svih zaposlenih.

Osim solidarnosti i efikasne demokratske organizacije, najjače oružje demokratskih sindikata je znanje, što zahteva trajno, sistematsko angažovanje na obrazovanju i osposbljavanju sindikalnih aktivista za uspešan sindikalni rad i širenje svesti o pravu i ciljevima sindikalnog organizovanja.

Duboka društveno-ekonomska i politička kriza,u velikoj je meri bila ograničavajući factor za postizanje efikasnijih rezultata i kvalitetnih rešenja na ostvarivanju, zaštiti i unapređivanju osnovnih radnih, socijalnih, ekonomskih i sindikalnih sloboda i prava zaposlenih.Zakonodavna regulative u ovoj oblasti, u proteklom periodu, bila je anahrona, nije odgovarala konceptu pluralističkog demokratskog društva i bila je neusklađena sa međunarodnim standardima, preporukama i konvencijama Međunarodne organizacije rada.

U Republici Srbiji, nije došlo do suštinskih i kvalitetnijih pomaka u normativno-pravnom sistemu zemlje.Najdrastičniji dokaz toga je, da jos uvek nemamo ni novo ustavno uteđenje Republike.

Dosadašnje aktivnosti USS-a bile su usmerene ka stvaranju neophodnih uslova za dalji razvoj i demokratizaciju društva, usposstavljanje principa dobre vladavine, ostvarivanje reformi I stabilizaciju razvoja, kao i dalje jačanje civilnog društva.Analiza stanja u kome sindikat deluje, ukazale je da unapredjenje radnih , sindikalnih i širih ekonomskih I socijalnih prava članova Sindikata I zaposlenih može da se ostvaruje jedino na demokratski način, kroz uspostavljanje institucija Sistema , istinski i konstruktiva socijalni dijalog, zajedničku akciju svih demokratskih reformskih društvenih snaga, uključujući i tu sindikate.

Mere i aktivnosti trebalo je da:

• Stvore uslove neophodne za funkcionisanje pravne države,podizanje efikasnosti svih državnih organa i institucija,kao i postizanje pravne i socijalne sigurnosti;
• Uspostave mehanizme i instrumente za funkcionisanje nezavisnog sudstva,uz otvaranje mogućnosti za konstituisanje i delovanje sudova za radne sporove i fleksibilizaciju radnih odnosa,nezavisnost Inspekcije rada,u skladu sa Evropskim standardima i poštovanjem međunarodnih normi;
• Uspostave radno zakonodavstvo,u čijem će zaokruživanju i realizaciji učestvovati svi socijalni partneri podjednako,što,prvenstveno podrazumeva uređivanje kolektivnih radnih prava i zaštitu pojedinačnih prava,kroz unapređivanje procesa kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora na svim nivoima;
• Zakonski regulišu obavezu formiranja mirovnih i arbitražnih veća za mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova,uz sudelovanje svih socijalnih partnera.

USS su zahtevali,i dalje insistiraju na tome,da se formuliše novi zakonodavni okvir,sa ciljem da se na kvalitetniji i sveobuhvatniji način regulišu prava iz rada i po osnovu rada,prvenstveno kroz kodifikaciju ove oblasti donošenjem KODEKSA RADA.On bi sadržavao odredbe Zakona o radu,Zakona o zapošljavanju,Zakona o sindikatima i Zakona o štrajku.Time bi se načinili okviri za pravnu sigurnost zaposlenih i utvrdila pozicija sindikata u normativnom sistemu zemlje.Incijatva USS-a nije realizovana,prvenstveno zbog činjenice da se zakonodavac opredelio da parcijalno uređuje ovu oblast donošenjem pojedinačnih zakona.Posledica ovakve zakonodavne aktivnosti je da su zakoni međusobno nedovoljno usklađeni i nekonzistentni.

Kvalitetno regulisanje radnog i socijalnog zakonodavstva je uvek bilo jedno od najvažnijih mehanizama kojima moderna država treba da unapredi i uspostavi principe i prava na rad,utemeljene na konvencijama Međunarodne organizacije rada.Insistiranje USS-a da Republika Srbija ratifikuje konvencije Međunarodne organizacije rada i implementira ih u domaće zakonodavstvo,nije u celosti prihvaćeno.Parcijalni pokušaji nadležnih državnih organa,organizacija i institucija,da se određeni standardi ugrade u zakonska rešenja,nisu dali adekvatne,celovite rezultate.Time je otežan proces harmonizacije pravnog sistema Srbije i proces pridruživanja Evropskoj uniji.

 

PUT PRED NAMA

 

USS su, dakle, u čitavom periodu, od nastanka, pre svega na domaćoj, političkoj i sindikalnoj sceni, prolazili kroz osporavanje. Istovremeno, na međunarodnom planu, USS su dobijali, i dobijaju priznanja za nov pristup sindikalnom delovanju i izuzetan doprinos sindikalnom pokretu.Članovi i aktivisti USS-a su zbog svoje sindikalne aktivnosti otpuštani sa posla, maltretirani, ali nisu odustajali od svoje vizije i misije, ideja i stavova.

Uprkos neadekvatnim uslovima rada (nedostatak prostora zbog nerešenog pitanja podele sindikalne imovine i nedovoljna finansijska sredstva), i nepovoljnim unutrašnjim i spoljnim uslovima delovanja USS su, od ideje o potrebi postojanja nezavisne, demokratske i slobodne sindikalne organizacije na našim prostorima, prerasli u respektabilnu organizaciju, ima svoje mesto i zapaženu ulogu u zemlji i međunarodonom sindikalnom pokretu.

Upravo zato, i bez obzira na sva razočaranja i raširene nedoumice, USS će svoje partnere i saveznike i dalje tražiti među onim socijalnim i političkim akterima, koji se na delu zalažu za demokratiju, mir, toleranciju, uključivanje u šire, pre svega, evropske integracije, za punu pravnu i političku jednakost, nacionalnu i rodnu ravnopravnost, za socijalnu pravdu i solidarnost, i radiće na njihovom povezivanju i saradnji.Na taj ćemo se način, samostalno i u saradnji sa ostalim socijalnim partnerima, boriti za ostvarivanje usvojene strategije delovanja.

 

STRATEGIJA DELOVANJA USS-A

 

Delovanje USS-a u narednom periodu će biti usmereno na tri osnovna cilja:

1. razvoj I unapređivanje demokratskih odnosa u društvu, pre svega, kroz jačanje građanskih inicijatica, demokratsku kontrolu, podelu I decentralizaciju vlasti I razvojlokalne samouprave;
2. izgrađivanje I stavljanje u funkciju efikasnih I odgovornih državnih institucija;
3. ekonomske I socijalne reforme

Ostvarivanje ovih ciljeva vodi stabilnom razvoju I sigurnom putu ka evropskim integracijama, od kojih, u velikoj meri, zavisi položaj zaposlenih I članova Sindikata.Sve ove aktivnosti biće vođene, pre svega, kroz socijalni dijalog Sindikata I ostalih socijalnih partnera, na ravnopravnim osnovama, ali I kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva.To podrazumeva argumentovano sučeljavanje mišljenja I stavova, sa ciljem postizanja konsenzusa o strategiji ekonomskog I socijalnog razvoja zemlje, dostizanje adekvatnog nivoa ekonomske I socijalne sigurnosti, socijalnog mira I kohezije, kao neophodnih pretpostavki šire političke stabilnosti.

Širi društveni I politički okvir u kome ova strategija treba da se ostvaruje nije se, na žalost, suštinski promenio od okvira u kome smo delovali u proteklom vremenu.Zbog toga će u narednom period poseban značaj imati delovanje I uticaj USS-a na političku scenu , na zakonodavnu I izvršnu vlast, na svim nivoima konstituisanja.

 

Strateški ciljevi-razvoj,demokratski dijalog,

sindikalne slobode i prava

 

Ekonomski i socijalni razvoj

 

Period naklonosti međunarodne zajednice, u vreme demokratskih promena u zemlji, podržane i izdašnom finansijskom pomoći (donacije, povoljni krediti, finansiranje konkretnih projekata…) nalaze se iza nas.Spremnost te iste zajednice da kroz razne finansijske aranžmane MMF-a, Svetske banke, specijalizovanih banaka za razvoj, a posebno kroz direktne strane investicije, podrže započete ekonomske i socijalne reforme, stavlja se na probu stalnim odlaganjem obaveza preuzetih prema toj zajednici .Na taj način, umesto da ubrzanim korakom idemo ka Evropi i svetu, mi i dalje nedopustivo zaostajemo.

USS će, u narednom period nastojati da, svoje aktivnosti  ostvari, pre svega, kompetentnim i kvalitetnim učešćem u socijalnom dijalogu na svim nivoima, kroz:

• učešće u donošenju i implementaciji nacionalne Strategije ekonomskog I socijalnog razvoja zemlje I, u okviru nje, strategija razvoja pojedinih delatnosti, kroz koje će se usmeravati:

-rast proizvodnje u svim privrednim granama

-reorganizacija,restrukturiranje i jačanje konkurentske sposobnosti privrede,

-intenziviranje investicionih ulaganja, zaposlenosti i izvoza,

-realan rast zarada i drugih primanja i podizanje nivoa životnog standarda stanovništva,

-stabilizacija kretanja cena i troškova života,

-racionalizacija javne potrošnje I uravnoteženje budžetske potrošnje,

-smanjenje siromaštva,odgovorna socijalna politika I realne mere socijalne zaštite ugroženih kategorija stanovništva;

• Doslednu I principijelnu borbu svim pravnim,političkim I drugim sredstvima sindikalne borbe za otvorenost, demokratičnost, ekonomsku efikasnost I socijalnu pravičnost održive privatizacije u Srbiji pre svega za:

-potpuno normativno regulisanje ove oblasti, odnosno donošenje svih zakonskih I podzakonskih akata, harmonizovanih sa zakonodavstvom EU, čime bi se stvorili povoljni ambijentalni uslovi za konkurentnost ulaganja potencijalnih strateških partnera,

-okončanje procesa realizacije strategije restruktuiranja, privatizacije I razvoja javnog sektora I velikih državnih sistema, u skladu sa stavovima USS-a vezanim za privatizaciju javnog sektora,

 

-priznavanje sindikata kao ravnopravnog, kompetentnog socijalnog partnera I unapređivanje           formi, sadržaja I mehanizama socijalnog dijaloga, na putu ka postizanju ekonomski efikasne I socijalno pravedne privatizacije,

-pravovremeno I potpuno uključivanje sindikata u postupak utvrđivanja tehnološkog viška, prilikom restrukuturiranja I privatizacije, u skladu sa Zakonom I usvojenim Programom,

-afirmacija aktivnih mera zapošljavanja umesto (do sada češće praktikovanih otpremnina),

-pooštravanje sankcija za neetičko ponašanje u postupku privatizacije (aukcijske, tenderske I na berzi),

-obavezu dostavljanja Ugovora o kupoprodaji zaposlenima I manjinskim akcionarima I striktno poštovanje tog Ugovora,a posebno socijalnog programa koji je njegov sastavni deo,

-učešće države u upravljanju privrednim društvima, po osnovu akcija iz portfelja Akcijskog fonda;

• aktivno učešće u rešavanju problema nezaposlenosti, krzo implementaciju Nacionalne strategije zapošljavanja I Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, odnosno kroz aktivne mere politike zapošljavanja I socijalno zbrinjavanje radnika koji u procesu restrukturiranja I privatizacije ostanu bez posla, pre svega na lokalnom nivou, a posebno kroz:

-doprinos realizaciji strategije razvoja malih I srednjih preduzeća,

-aktivno uključivanje u realizaciju mera za smanjenje obima neformalne ekonomije I njeno uvođenje u zakonske okvire,

-razvoj I realizaciju inicijative o socijalnim kooperativama,

-podršku svim vidovima samozapošljavanja, I dr.

 

Normativno-institucionalni okvir

 

       U oblasti radno-pravnog I socijalnog zakonodavstva, neophodno je radno-pravne institute urediti tako da odgovaraju standardima evropskih zemalja,čime će se stvoriti preduslovi za efikasniji privredni razvoj, posebno za razvoj malih I srednjih preduzeća I preduzetništva.Time će se, istovremeno, povećati zaposlenost I poboljšati materijalni I socijalni položaj zaposlenih.

Stečena iskustva u dosadašnjoj praktičnoj primeni zakona iz ove oblasti ukazuju I na potrebe dalje dorade zakonskih rešenja, prvenstveno u domenu uspostavljanja ravnoteže između proklamovanih prava, obaveza I odgovornosti poslodavaca i zaposlenih I, posebno, njihovog usklađivanja sa evropskim standardima.

Stalno prisutan pritisak međunarodnih finansijskih organizacija I udruženja stranih investitora, da se često menjaju ova zakonska rešenja, posebno u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za ulaganja, pojačava odgovornost Sindikata da, kao odgovoran I kompetentan socijalni partner, ne dozvoli da te promene idu na štetu zaposlenih I da se usvajaju bez znanja, konsultacija I aktivnog učešća relevantnih predstavnika zaposlenih.

Osnovni ciljevi koje USS žele da postignu u oblasti radno – pravnog I socijalnog zakonodavstva su:

• ubrzavanje procesa harmonizacije sa propisima Evropske Unije;
• ratifikacija, ugrađivanje u nacionalno zakonodavstvo I dosledna primena konvencija, preporuka I direktiva MOR-a;
• donošenje Ustava I ustavno regulisanje socilanog dijaloga, sindikalnih sloboda I prava, uključujući I pravo na kolektivno pregovaranje, pravo na štrajk, pravo na upravljanje I pravo na učešće u raspodeli profita;
• unapređivanje I razvoj socijalnog dijaloga, na svim nivoima, posebno procesa kolektivnog pregovaranja.

 

     

Radno – pravna zaštita

 

     Zakon o radu je osnovni normativni akt iz ove oblasti. Osnovni razlozi za njegove izmene i dopune, inicirane i podržane od strane USS-a, leže u njegovoj neusklađenosti sa međunarodnim konvencijama i standardima rada, inkompatibilnosti sa postojećom vlasničkom strukturom, slučajevima blokiranja sistema kolektivnog pregpvaranja. Važnu ulogu igraju i potreba preciznijeg utvrđivanja minimalne zarade, kao i utvrđivanje relevantnih činjenica vezanih za otkaz ugovora o radu, obaveznost utvrđivanja merila i kriterijuma za određivanje viška zaposlenih i zaštitu sindikalnih aktivista. Sindikat USS će i dalje svoju pažnju i aktivnosti usmeravati na to da se usvojenim rešenjima i odredbama Zakona o radu ne smanjuju, već stalno unapređuju prava iz rada i po osnovu rada, ne dovodeći, pri tome, u pitanje dalji razvoj privrede i osnovni interes sveta kapitala. Sindikat USS ne treba da se zadovolji rešenjima ovog Zakona, sve dok ona ne budu u potpunosti usklađena sa međunarodnim radnim standardima, a radno-pravni instituti u potpunosti usklađeni sa zakonodavtsvom Evropske Unije.

Zakon o socijalno-ekonomskom savetu donet je u novembru 2004.godine. USS će svoj doprinos unapređenju socijalnog dijaloga dati kroz konkretne predloge u vezi strukture, delokruga i načina rada i odlučivanja Saveta. Usvajanjem ovog Zakona, stvorene su formalne pretpostavke za uspostavljanje i razvoj socijalnog dijaloga. To podrazumeva i identifikaciju relevantnih socijalnih partnera i njihovo aktivno, ravnopravno i kompetentno sudelovanje u celokupnom procesu predlaganja, usaglašavanja, donošenja, realizacije i ocene ostvarenih učinaka, ekonomskih i drugih reformi, implementiranih kroz konkretne strategije delovanja, u pojedinim oblastima društvenog i privrednog života.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova je potpuno novi propis u našem radno-pravnom sistemu. Njime se uređuje rešavanje sporova koji nastaju u postupku kolektivnog pregovaranja – posredstvom miritelja, kao i rešavanje sporova između poslodavca i zaposlenog, nastalih zbog otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade – posredstvom arbitra. U procesnom smislu, ovaj Zakon je kontradiktoran odredbama Zakona o parničnom postupku, posebno u delu primene instituta prekida i mirovanja postupka za vreme mirenja ili arbitraže. Zakon nema predviđenu ni jednu sankciju za njegovo neprimenjivanje, kao ni mehanizme za izvršavanje odluka miritelja, odnosno arbitara čime je, u znatnoj meri, anulirana osnovna svrha njegovog donošenja, a to je rasterećenje sudova i ubrzavanje sudskih postupaka.

Zakon o štrajku – USS će se angažovati da se to zakonsko rešenje što pre donese, jer pravo na štrajk predstavlja fundamentalnu slobodu, čije poštovanje razlikuje demokratsku (partnersku) izvršnu vlast od autoritativnih vladajućih struktura. I ovaj Zakon mora biti usklađen sa međunarodnim preporukama i standardima.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ima za cilj smanjenje, odnosno svođenje na najmanju moguću meru, svih povreda i oboljenja vezanih za rad. U implementaciji Zakona, posebnu pažnju treba posvetitit preventivnim merama. Zakon tretira prava i obaveze i poslodavca i zaposlenih, pri čemu obaveze poslodavca predstavljaju prava zaposlenih. Od posebnog značaja je procena rizika svakog radnog mesta, koju su poslodavci obavezni da izvrše u roku od godinu dana od dana donošenja Pravilnika o bližim uputstvima, u punoj saradnji sa predstavnicima zaposlenih (sindikata), donoseći Akt o proceni rizika.

Implementacija Zakona o bezbednosti, kao sistemskog zakonskog rešenja, mora se provoditi zajedno sa Zakonom o radu, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o PIO, koji su komplementarni. Potpuno normativno zaokruživanje ove oblasti, biće završeno donošenjem još nekih zakonskih rešenja – Zakona o osiguranju i naknadi štete za povrede na radu i profesionalna oboljenja, kao i podzakonskih akata kojima se regulišu pojedini segmenti bezbednosti i zdravlja na radu.

Za sindikalne organizacije, vezano za implementaciju Zakona, posebno su važna sledeća pitanja:

• ugrađivanje odredbi Zakona u kolektivne ugovore, od Opšteg do KU kod poslodavca,
• odnos lica zaduženih za bezbednost u preduzeću od strane poslodavca i zaposlenih, odnosno konstituisanje i funkcionisanje Odbora za bezbednost i zdravlje na radu,
• aktivno učešće zaposlenih u proceni rizika,
• edukacija sindikalnih aktivista i svoh zaposlenih za potpunu i pravilnu primenu mera bezbednosti i zdravlje na radu,
• promotivne aktivnosti i organizovanje kampanja za smanjenje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, posebno u pojedinim granam delatnosti, u kome su one najčešće (građevinarstvo, hemijska industrija, poljoprivreda, zdravstvo…),
• pokretanje inicijativa koje bi doprinele većoj zainteresovanosti poslodavaca za što bolje i efikasnije mere bezbednosti i zdravlja na radu – smanjenje poreza na zaštitnu opremu, adekvatna kreditna politika pri nabavci ove opreme (kupovina na rate, povoljni krediti i niske kamatne stope…), formiranje tzv.,,belih“ i ,,crnih“ lista poslodavaca, u vezi sa primenom mera bezbednosti i zaštite na radu.

 

Prilikom izmena i dopuna Zkona o PIO, USS su se, u načelu, saglasili sa neophodošću reformi penzijskog i invalidskog osiguranja. Razlozi za izmene u sistemuPIO bili su, jednim delom, ekonomske prirode, uslovljeni i nepovoljnim demografskim kretanjima, makroekonomskom situacijom i stanjem na tržištu rada, ali i potencirani zahtevima MMF za smanjenje izdataka u toj oblasti.

Reforma PIO je necelovita i iznuđena pritiskom međunarodnih finansijskih institucija. Usvojene izmene Zakona o PIO nisu opravdale osnovni prihvatljivi motiv reformi – poboljšanje materijalnog položaja korisnika penzija, a nisu postignuti ni značajniji ekonomski efekti. Izvršeno je sužavanje kruga i obima prava, proširen je krug osiguranika i osnove za uplatu doprinosa, uvedena mogućnost dobroovljnog osiguranja (štednje), a izmenama i dopunama Zakona iz 2005.godine, pooštreni su uslovi za odlazak u penziju i izvršene izmene u sistemuu usklađivanja penzija, na štetu penzionera.

USS ostaju pri svom stavu, da je suštinski pozitivne pormene u položaju penzionera i starih lica, kao i smanjenej deficita penzijskih fondova, moguće ostvariti, pre svega, kroz jačanje razvojne komponente privrede, nova investiciona ulaganja, povećanje zaposlenosti i realan rast zarada. Povećanje priliva sredstava u Fond PIO, treba da se obezbedi i kroz mere i aktivnosti na prevođenju neformalne ekonomije u legalne okvire, kao i jačanjem finansijske discipline pri uplati doprinosa za sve zaposlene, odnosno sređivanjem stanja u okviru obaveznog osiguranja (I stuba), kao i izdvajanjem dela sredstava za ove namene od korišćenja (rentiranje, koncesije…) ili eventualne privatizacije javnih objekata čija je izgradnja finansirana iz sredstava Fonda PIO.

Za uvođenje II stuba još uvek ne postoje objektivni ekonomski uslovi, zbog zakasnele tranzicije i osiromašene privrede, ali treba i dalje zagovarati dobrovoljno penzijsko osiguranje (III stub), jer ono predstavlja zdrav podsticaj privrednom razvoju, ukoliko ovi fondovi, postepeno, prerastu u prave i otvorene investicione fondove.

Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u proteklom periodu je sužen obim prava nezaposlenih lica. Ceo koncept Zakona, zapravo, predstavlja problematiku zapošljavanja, gotovo isključivo kao konkurenciju na tržištu rada. Sužen je kako krug korisnika prava na nadoknadu za nezaposlene, tako i dužina i obim prava. Sindikat se mora založiti i dobro organizovati da se, u narednom periodu, ta prava i dalje ne sužavaju i ne derogiraju. U narednom period se treba maksimalno angažovati na implementaciji usvojene  Nacionalne Startegije zapošljavanja do 2012.godine, kao I Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, kao I dela celokupne strategije ekonomskog I socijalnog razvoja zemlje, kojom se predviđa da se, do početka naredne decenije, praktično prepolovi stopa nezaposlenosti.

U cilju zaokruživanja privredno sistemske regulative, a zbog uočenih koncepcijskih nedostataka I praktičnih problema primene Zakona o preduzećima, USS su podržali donošenje novog Zakona o privrednim društvima, iako su sindikati bili potpuno izostavljeni iz procedure njegovog donošenja, smatramo nedostatkom činjenicu da, uporedo sa njim, nije donet I Zakon o stranim ulaganjima, čime bi se stvorio povoljniji privredni ambijent za privlačenje stranog kapitala. Osnovne promene u odnosu na Zakon o preduzećima su, pre svega, u harmonizaciji rešenja sa direktivama EU iz oblasti kompanijskog prava I prava hartija od vrednosti, kao I u vezi transparentnosti poslovanja, korporacijskog upravljanja, jačanja prava manjinskih akcionara I pojednostavljenog postupka osnivanja I upisa u Registar I reorganizacije privrednih društava.

Jedan od značajnijih zakona za efikasno privredno poslovanje je Zakon o stečajnom postupku. Cilj novog Zakona, koji se primenjuje od februara 2005.godine, jeste da se osigura efikasnije odvijanje stečajnog postupka I omogući, ukoliko ima uslova, reorganizacija stečajnog dužnika. Pozitivno rešenje je posebno sadržano u činjenici, da zaposlenima ne prestaje radni odnos, po sili zakona, danom otvaranja stečajnog postupka. Novouvedeni institute tzv. ,,radni stečaj” treba da omoći da se očuvaju zdravi delovi privrednog društva, sa ciljem njihove kvalitetne privatizacije. Osnovna primedba USS bila je, da se Zakonom o stečaju mora izjednačiti položaj zaposlenih koji ostaju bez posla po osnovu viška I stečaja, u odnosu na ostvarivanje prava na otpremninu, kao I da se u prvi I drugi isplatni red svrstaju potraživanja zaposlenih, ostvarena u poslednje tri godine pre otvaranja stečajnog postupka. Ova primedba USS nije prihvaćena I ugrađena u Zakon o stečajnom postupku, ali je uzeta u obzir u raspravi o novom Zakonu o radu I delimično usvojena, regulisanjem osiguranja potra+ivanja iz radno odnosa u slučaju stečaja preduzeća, osnivanjem Fonda solidarnosti.

USS će nastaviti I intenzivirati aktivnosti na formulisanju I zaokruživanju zakonodavnog okvira neophodnog za sveobuhvatnije I kvalitetnije regulisanje prava iz rada I po osnovu rada, kao I prava na sindikalno udruživanje I organizovanje, u cilju harmonizacije radnog I socijalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Pri tome ćemo se služiti svim oblicima I metodama sindikalnog rada, od socijalnog dijaloga do pritisaka I štrajkova, u cilju dolaženja do kvalitetnijeg rešenja pojedinih institute, a samim tim I većeg stepena ostvarivanja prava zapolsenih I članova sindikata.

 

Sindikalne slobode I prava

 

Osnovna uloga USS, kao I svih sindikata u razvijenim demokratskim društvima, je da štite, razvijaju I unapređuju radna I sindikalna prava svojih članova, I svih zaposlenih. Promocija ljudskih prava, jednakost I različitost su integralni delovi sindikalne borbe za slobodu, pravdu I jednakost za sve.

Zaštita sindikalnih aktivista I članova, kao I radničkih I sindikalnih prava, osnovna je sindikalna obaveza. Sindikati, kao organizacije koje u svojoj osnovi proizilaze iz temeljnih demokratskih vrednosti, moraju doprineti stvaranju I primeni politike nediskriminacije na tržištu rada I random mestu. Njihov osnovni zadatak je pronalaženje mirnih rešenja problema koji proističu iz rada I po osnovu rada, koristeći, prvenstveno, mehanizme socijalnog dijaloga u rešavanju svakodnevnih konflikta.

Konvencijama MOR-a (87., 98.i 111.) utvrđeni su principi prava na slobodno sindikalno organizovanje I delovanje, kao I mere kojima se štite radnici od anti-sindikalne diskriminacije od strane poslodavca, unapređuje kolektivno pregovaranje I zabranjuju svi vidovi diskriminacije.

Iako se Ustavom I zakonom garantuje sloboda sindikalnog organizovanja I delovanja I zabranjuje diskriminacija na random mestu po bilo kom osnovu, praksa pokazuje da su I dalje prisutna velika kršenja ovih prava.

Glavne prepreke efikasnijoj borbi protiv kršenja sindikalnih sloboda I prava I diskriminacije na radnom mestu su:

• neefikasna pravna država, sa neefikasnim sudovima;
• nepostojanje mehanizama za funkcionisanje nezavisnog sudstva;
• nereformisano radno zakonodavstvo;
• neefikasno delovanje mirovnih I arbitražnih veća za mirno rešavanje individualnih I kolektivnih sporova, uz sudelovanje svih socijalnih partnera.

 

Osim navedenih spoljnih prepreka, uočene su I prepreke unutar samih sindikalnih organizacija, izrečene kroz:

• nerazumevanje smisla diskriminacije, kao I značenja sindikalne borbe za ljudska prava I ravnopravnost;
• nepreduzimanje pravovremenih I efikasnih mera u cilju sprečavanja kršenja ovih prava.

 

USS će zauzeti čvrst stav u borbi protiv kršenja sindikalnih sloboda I prava I svih vidova diskriminacije I taj stav inkorporirati u svoje konkretne programe I aktivnosti.

Članovi Sindikata, na svim nivoima organizovanja I delovanja, moraju poznavati svoja prava, a kao građani I radnici, treba da budu svesni svoje odgovornosti, da ukažu na kršenje prava I diskriminaciju, da se bore protiv njih, kako na radnom mestu, tako I u društvu uopšte.

Prikupljanje I prenošenje adekvatnih opisa kršrenja prava jedan je od važnih koraka za pravovremeno reagovanje I preduzimanje adekvatnih mera.

U narednom period neophodno je:

• sprovoditi istraživanja o kršenju sindikalnih sloboda I prava I diskriminaciji naradnom mestu, kao I o sindikalnim anti-diskriminirajućim politikama;
• definisati tipične oblike kršenja;
• utvrditi kvalitetne primere I efikasne akcije borbe protiv kršenja sindikalnih sloboda I prava I diskriminacije na radnom mestu.

 

Mere koje treba preduzimati I razvijati na ovom planu su:

• širenje informativne mreže u cilju upoznavanja javnosti sa različitim vidovima direktne I indirektne diskirminacije;
• razvoj I unapređivanje saradnje sa vladinim institucijama I nevladinim organizacijama, u pogledu uspotavljanja nediskriminacione politike;
• podizanje nivoa svesti svih društvenih činilaca o pravu na slobodno sindikalno organizovanje I delovanje I zabrani diskriminacije po svim osnovama;
• razvijanje svesti sindikalnih lidera I aktivista o diskriminirajućim praksama na tržištu rada I radnom mestu;
• dostavljanje pravovremenih informacija, sa adekvatnim opisima kršenja prava, u cilju stvaranja baze podataka I izrade kvalitetnih izveštaja o vrtsama I načinima kršenja prava;
• organizovanje specijalnih seminara o standardima kršenja sindikalnih sloboda I prava I standardima nediskriminacije na radnom mestu za sindikalne lidere, poverenike I članstvo;
• korišćenje mehanizama za odbranu prava, kako na ancionalnom, tako I na međunarodnom nivou.

 

U ostvarivanju ciljeva za efikasnu borbu protiv kršenja sindikalnih sloboda I prava is vih vidova diskriminacije, treba aktivno da se uključe svi organi, radna tela I oblici delovanja USS regionalnom I lokalnom nivou, kroz redovno praćenje stanja, preventivno delovanje I dostavljanje izveštaja o specifičnim slučajevima kršenja sindikalnih sloboda I prava I diskriminacije na radnom mestu.

 

Metode delovanja sindikata

 

USS će koristiti različite metode uticaja I delovanja, u nastojanju da ostvare programska opredeljenja utvrđena ovom Platformom, usvojenim strategijama razvoja I drugim programskim dokumentima.

 

Socijalni dijalog

 

Konačno otpočinjanje efektivnog procesa socijalnog dijaloga na republičkom, ali I na regionalnom I lokalnom nivou, umesto pukog zadovoljavanja njegove forme – naša je osnovna polazišna tačka. Za razvoj I primenu istinskog socijalnog dijaloga u praksi, neophodan je odgovarajući ambijent, koji na našim prostorima, još uvek nije uspostavljen. S toga je prvenstveni zadatak USS I svih demokratski opredeljenih društvenih činilaca, da se angažuju na uspostavljanju takvog okruženja, u kome će socijalni dijalog funkcionisati I davati konkretne, vidljive rezultate. To se, pre svega, odnosi na:

• ustavno I zakonsko utemeljivanje položaja I jasno utvrđivanje kredibiliteta, odnosno reprezentativnosti socijalnih partnera, sa svime što ta reprezentativnost podrazumeva (kod sindikata, konkretno, to podrazumeva I podelu sindikalne imoovine, što se već godinama odlaže, I što predstavlja ozbiljnu prepreku uspostavljanju principa ravnopravnosti među socijalnim partnerima);
• izgradnju poverenja I spremnost socijalnih partnera na argumentovani dijalog, odnosno, na compromise, ali I sposobnost preuzimanja obaveze I odgovornosti za realizaciju zajednički dogovorenih mera I akcija;
• institucionalizaciju I unapređenje rada Socijalno-ekonomskog saveta Republikea, takođe, formiranje I institucionalizaciju socijalno-ekonomskih saveta I drugih tripartitinih tela na svim nivoima organizovanja, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu;
• javnost, odnosno, transparentnost rada nosilaca svih ajvnih funkcija I delatnosti, uz potpuno oslobađanje medija;
• uspostavljanje I stalno unapređivanje culture dijaloga, međusobnog uvažavanja I tolerancije.

Tek nakon uspostavljanja odgovarajućeg okruženja, odnosno povoljnog ambijenta za odvijanje oscijalnog dijaloga, I zaključivanja Socijalnog pakta o razvoju I zapošljavanju, između socijalnih partnera I Vlade, socijalni dijalog će biti konstruktivan I davati očekivane efekte u svim oblastima društvenog života i na svim nivoima organizovanja. Do tada, njegovi dometi dopiru, jedva, do pukog zadovoljenja forme.

Institucionalizacijom i uspostavljanjem socijalnog dijaloga obezbediće se pretpostavke i za:

• stvaranje uslova neophodnih za funkcionisanje pravne države, podizanje efikasnosti svih državnih organa, organizacija i institucija, kao i postizanje pravne isocijalne sigurnosti;
• nezavisno delovanje inspekcije rada, u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim normama;
• stavljanje u funkciju zakonskih rešenja za mirno rešavanje radnih sporova;
• celovito radno i socijalno zakonodavstvo, uz aktivno i ravnopravno učešće svih socijalnih partnera.

Jedna od najznačajnijih ciljeva i zadataka, u okviru osnaživanja socijalnog dijaloga, u kome će USS posvetiti posebnu pažnju, jesu razvoj i unapređivanje kolektivnog pregovaranja i zaključivanje kolektivnih ugovora, na kojima počivaju čitav system I mreža socijalnog dijaloga.

Navedeni ciljevi će se ostvarivati kroz uspostavljanje I jačanje procesa kolektivnog pregovaranja na svim nivoima, pre svega, kroz:

• preduzimanje mera i aktivnosti za zaključivanje novog Opšteg kolektivnog ugovora, uz obavezno donošenje odluke o proširenom dejstvu na sve zaposlene u Republici Srbiji. Njime će se utvrditi minimum prava zaposlenih, kao polazna osnova za zaključivanje posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora;
• edukaciju, podsticanje, iniciranje i pokretanje procesa pregovaranja za zaključivanje (posebnih) kolektivnih ugovoradelatnosti;
• razvoj i unapređivanje korporativne culture i industrijskih odnosa, na nivou privrednih društava; sa vlasnicima i menadžmentom bi se pregpvaralo o:
• unapređivanju i razvoju socijalnog dijaloga, o pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava zaposlenih,
• razvoju i unapređivanju culture kolektivnog pregovaranja, sa ciljem regulisanja prava iz rada i po osnovu rada, kroz kolektivne ugovore,
• afirmaciji mirnog rešavanja radnih sporova,
• materijalnom, ekonomskom i socijalnom položaju zaposlenih i poziciji i intencijama poslodavaca,
• unapređenju uslova života i rada, kroz preduzimanje mera za bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih,
• obrazovanju, profesionalnoj obuci, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i sigurnosti,
• uticaju na ekonomsku politiku i merama za njeno sprovođenje,
• merama aktivne politike zapošljavanja,
• politici zarada,
• konkurenciji i produktivnosti rada,
• privatizaciji i strukturnom prilagođavanju, kao i
• svim drugim pitanjima od obostranog interesa.

 

     Saradnja sa drugim sindikatima

 

Pored neophodnosti hitnog rešavanja već pomenutog ,,gorućeg“ problema raspodele sindikalne imovine, za nesmetanu i funkcionalnu saradnju USS i drugih sindikata, neophodno je poštovanje sledećih kriterijuma:

• ravnopravna pozicija sindikata;
• poštovanje principa sindikalne solidarnosti i uzajamnosti;
• dogovorno rešavanje internih sporova i konflikata;
• koordinirana aktivnost, usmerena na zaštitu i unapređenje osnovnih zajedničkihinteresa svih zaposlenih, uz definisanje minimuma zajedničkih interesa;
• koordinirana aktivnost u oblasti zakonodavno-pravne regulative;
• uzdržavanje od postupaka koji mogu naneti štetu drugom sindikatu i narušiti princip ravnopravne pozicije sindikata;
• zajednički nastup prema Vladi i drugim socijalnim partnerima.

 

USS će i dalje sarađivati i uspostavljati akcionu koordinaciju sa demokratskim i autonomnim sindikatima u zemlji, regionu i Evropi, odnosno u ukupnom demokratskom međunarodnom sindikalnom pokretom.

 

Saradnja sa državnim organima i institucijama

 

Pored već pomenute potrebe uspostavljanja efektivnog socijalnog dijaloga, USS smatraju da je nužna pretpostavka saradnje sa organima države, te prethodna transparentnost i javnost u radu državnih organa i institucija. To se, pre svega, odnosi na dostupnost informacija od javnog značaja, razvijenu strategiju borbe protiv korupcije, definisanje adekvatne uloge medija i ostvarivanje njihove potpune nezavisnosti i slobode. Pluralizam I sloboda medija su od ključnog zančaja, posebno kada se ima u vidu, izuzetno značajna uloga koju mediji imaju u promociji i stvaranju demokratskog javnog mnjenja, odnosno, u informisanju građana i mobilizaciji stanovništva za pružanje otpora praksi širenja terora, nasilja i raširenim pojavama kriminalizacije politike i politizacije kriminala.

 

Navedene metode delovanja Sindikata, uz stalno prisustvo u medijima, doprineće boljem informisanju javnosti o programskim opredeljenjima i ciljevima delovanja, i pridobijanju podrške za stavove i predloge Sindikata. Time će se podići rejting i poverenje u USS, ali I sindikalni pokret u celini. Ove će se aktivnosti ostvarivati kroz:

• angažovanje u tripartitnim telima na svim nivoima, u kojima se kreira ili ostvaruje politika ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje (socijalno-ekonomski saveti, upravni odbori – npr. Fonda PIO I Nacionalne službe zapošljavanja, saveti zapošljavanja i dr.)
• organizovanje i realizaaciju edukativnih aktivnosti za članove i rukovodstvo sindikata, NVO, kao i druge organizacije I oblike delovanja civilnog društva, u cilju što kvalitetnijeg i sadržajnijeg učestvovanja u celokupnom procesu drušvenog, odnosno, političkog, ekonomskog o socijalnog razvoja zemlje, kao i kroz razvoj i realizaciju projekata u oblastima demokratizacije, ekonomskog i socijalnog razvoja i zapošljavanja;
• organizovanu primenu ostalih zakonskih, i sa međunarodnim normama i konvencijama MOR-a usklađenih, metoda sindikalne borbe, za ostvarivanje sindikalnih sloboda I prava – od protesta, obustava rada, štrajkova upozorenja I štrajkova, do generalnog štrajka.

 

SINDIKAT ZA NOVI VEK

 

Od samog osnivanja, svoju osnovnu misiju objedinjavanja, promocije i realizacije interesa i prava zaposlenih, USS su vezivali za izgradnju otvorenog, razvijenog, demokratskog i socijalno pravednog društva, kao svog strateškog cilja.

Sindikat sa jasnom vizijom i misijom, poput USS, ne može, međutim, živeti od minulog rada. Prethodna istorija i izboreni status reprezentativnog sindikata obavezuje USS da, ukoliko žele da očuvaju imidž organizacije ,,koja zna šta hoće i ume to i da ostvari i zalaže se za interese i odgovara samo sopstvenom članstvu (i zaposlenima i građanima Srbije)”, mora da, i u narednoj deceniji, igra za sindikate atipičnu, široku, kritičku i reformsku ulogu, nap utu ka građanskoj i evropskoj Srbiji, odnosno pravnoj, demokratskoj isocijalno odgovornoj državi.

U izrazito teškim, gotovo dramatičnim aktuelnim uslovima započetih tranzicionih promena, USS će, ljubomorno čuvajući svoju autonomnu kritičku poziciju, nastojati da, kroz odnosne konfliktnog socijalnog partnerstva i institucionalizovani ravnopravni socijalni dijalog, pruži svoj puni doprinos izgradnji demokratskog društva i socijalno-tržišne privrede u Srbiji.

Opravdana, bar do sada pretenzija, na ulogu jednog od ključnih aktera društvenih promena zahteva, međutim i sopstvenu dalju demokratsku transformaciju. USS, kao deo međunarodne sindikalne porodice, ima obavezu da odgovori na brojne izazove promena, I zaista, na delu, bude sindikat za novi vek.

Opredeljenje za princip modernizacije i organizacionog razvoja, mora da bude izraženo, kroz jačanje pozicije programskih odbora, i posebno, naglašavanje delovanja Sekcije žena I Sekcije mladih te dalju intenzivnu međunarodnu sindikalnu aktivnost.

Funkcija obrazovanja i akcionog treninga članstva, organizovanja seminara i rasprava, analize i istraživanja, pretpostavke su za delovanje modernog sindikata.

Osnovno konstitutivno načelo USS ostaje, i nadalje, načelo demokratskog uređenja unutrašnjih odnosa, posebno naglašeno kroz kumulativno delovanje sledeća četiri elemnta:

• centralna pozicija članstva, organizovanog u poverništvima u preduzećima i ustanovama, osnažena taksativnim navođenjem njihovih prava, ovlašćenja, ali i obaveza;
• izbornost i jasno precizirana odgovornost svih nosilaca funkcija u sindikatu;
• nestandardno visoko utvrđena demokratska pravila i procedure odlučivanja, kojima se predviđa kvalifikovana većina, za donošenje svih ključniih odluka.

 

Moćnog sindikata nema ni bez stabilnih sopstvenih prihoda, odnosno bez finansijske discipline u prikupljanju članarine i poštovanja pruincipa ekonomičnosti i masimalizacije željenih efekata pri njihovoj raspoedli i trošenju. Zato Statut USS, taksativno nabraja sindikalne aktivnosti koje treba finansirati, odnosno predviđa mehanizam kontrole i sankcija za nenamensko trošenje. Sama raspodela prihoda, na različite nivoe organizovanja u USS, nije arbitrarno data, već polazi od budžetske projekcije potreba, pa i potrebe za ograničenom, nužnom profesionalizacijom rada u sindikatu, kao i od principa optimalnosti, i potrebe da se ograničena sredstva koncentrišu, tamo gde će dati najbolje i najdugoročnije efekte. Značajnu ulogu za stabilnost organizacije ima i sindikalno preduzetništvo, odnosno, postojanje i razvoj preduzeća USS.

Nema modernog, demokratskog, stabilnog, orijentisanog ka razvoju, snažnog i solidarnog sindikata ako on, istovremeno, nije baziran i na principu efikasnosti, odnosno, na izboru najadekvatnijih principa organizovanja.

Nova organizaciona rešenja, pored jačanja pozicije rgionalnih povereništava, utvrđuju pravo I obavezu Izvršnog  odbora USS da, polazećih od institucionalnih promena I širenje organizacijske mreže, formira kancelarije i koordinacione odbore i an nivou opština, regiona. Očekivani efekat je efikasno balansiranje Republičkih odbora delatnosti  i teritorijalnog principa organizovanja, u cilju što delotvornije sindikalne akcije.

Najzad, posebno pozitivno obeležje USS predstavlja trajno opredeljenje za saradnju sa svim akterima demokratskih promena u društvu, izraženo i kroz njegovu otvorenu organizacionu strukturu. Pored tradicionalnog, kroz kolektivno članstvo izraženog prisustva organizacija ,  u sindikatu, Statut sindikata USS predviđa i mogućnost sklapanja sporazuma o saradnji i formiranje zajedničkih tela i sa omladinskim i studentskim organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva.

Složenim izazovima zatečene visoke nezaposlenosti i siromaštva, rastuće nesigurnosti posla unutar procesa restruktuiranja, privatizacije i liberalizacije ekonomije, odnosno njihovih brojnih posledica po sindikalno organizovanje, poput gubitka ,,sindikalnih tvrđava” – velikih rpeduzeća u javnoj i društvenoj svojini, pada broja članova i stope sindikalizovanosti zaposlenih istovremeno, rastuće apatije i nepoverenja u socijalne i političke aktere mogu odgovoriti samo sindikalne structure spremne da se menjaju i uče.

 

SPREMNI SMO ZA NOVE IZAZOVE