Svakodnevno, malo po malo, sve veći broj organizovanih radnika ali i organizovanih građana, svoja prava pokušavaju da ostvare štrajkovima ili protestima. Na sva upozorenja da će do ovakve situacije neminovno doći, vlast je bahato odgovorila, da su to izmišljotine neodgovornih pojedinaca i nastavljala svoju politiku, ne obazirući se na dobronamerna upozorenja i savete. Svojim bahatim i nerazumnim ignorisanjem, kakvog takvog, smukom uspostavljenog socijalnog dijaloga, vlast je nesvesna posledica, sama sebe dovela u problem. To bi bio mali problem da je samo vlast u problemu. Ovakvim ponašanjem i ignorantskim odnosom prema mnogobrojnim problemima sa kojima se suočavamo, vlast je uvela kompletno društvo i državu u problem. Bahatost, lažna obećanja, nekompetetnost i nestručnost ljudi na najoodgovornijim pozicijama u državi, oslanjanje na tanku stručnost partijskog kadra, vlast neminovno dovodi do nezadovoljstva većine stanovništva. Najnoviji štrajkovi zaposlenih u preduzećima u retsrukturiranju, štrajk u policiji, štrajk prosvetnih radnika, obustava rada (nije štrajk jer nije organizovan po Zakonu o štrajku) svih advokata u Srbiji koji je doveo do paralize pravosuđa, protest studenata, najava protesta zdravstvenih radnika, samo su vrh ledenog brega nezadovoljstva.

Umesto da ozbiljno shvati ove štrajkove i proteste, vlada na jedan mangupski način, pokušava da štrajkače i one koji protestuju „prevede žedne preko vode“ i ubede da odustanu od svojih opravdanih zahteva, pri tom pokazujući elementarno neznanje i nekompetetnost, još više pogoršava i onako teško stanje i usput proizvodi nove probleme. Raskorak između izjava pojedinih članova vlade i stvarnog stanja, vlada pokušava da kompenzuje preko kontrole medija, što otvara i stvara nove, dodatne tenzije i nepoverenje. Za to vreme vlada nije uspela da reši ni jedan gorući problem, nije uspela da reši ni jedno preduzeće u retsrukturiranju a uspela je da promeni pet ministara privrede. Da je umesto promene pet ministara privrede rešila problem pet preduzeća u restrukturiranju, gde bi nam bio kraj.

Umesto rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju Vlada, potpomognuta brojnim udruženjima poslodavaca i večnim, neoliberalnim ekonomistima, osula je drvlje i kamenje na javni sektor i javna preduzeća kao uzročnika svih naših problema. I dok za večne ekonomske eksperte postoji malo razumevanja i opravdanja, jer teško je priznati ono što je i laiku već jasno, da su njihovi saveti i mere upravo i dovele privredu i ekonomiju Srbije do kolapsa, teško je razumeti ponašanje Vlade Republike Srbije, koja optužuje javna preduzeća i javni sektor za sve privredno-ekonomske probleme, a u isto vreme od tih javnih preduzeća zahteva da dobit umesto u razvoj uplate u budžet Republike Srbije. Povrh svega toga u ta ista javna preduzeća zapošljava na hiljade svojih partijskih aktivista bez ikakvih potrebnih kvalifikacija. Tako imamo apsurd da nam najveća i najznačajnija javna preduzeća vode propali vlasnici pečenjara, neuspešni vlasnici butika i propali estradni menadžeri određeni i selektovani kao stranački kadrovi. Večni ekonomski eksperti u tome ne vide nikakav problem! O tome ćute najveći mediji u Srbiji.

Sindikat industrije Srbije smatra da Vlada umesto što opravdanje za svoju nesposobnost traži u nekom drugom, odgovori na jednostavno pitanje: Zar je zaista teško organizovati da lekari i medicinsko osoblje leče građane, zar je zaista teško organizovati da nastavnici i profesori uče đake i studente, zar je zaista teško organizovati da tužioci tuže, advokati brane a sudovi presuđuju i donose presude, zar je zaista teško otganizovati da privreda  i privrednici rade, da radnici rade i za svoj rad primaju plate, da mediji izveštavaju, da poljoprivrednici proizvode i prodaju  svoje proizvode, da policija čuva red i mir i hapsi lopove? Da li stvarno teško obezbediti da zakon jednako  važi za sve i za svakog, bez obzira na imovno stanje i poreklo i pripadnost ili ne pripadnost ovoj ili onoj partiji ili društvenoj grupi? Da li je stvarno to teško organizovati? Ako nije, neka nova vlast to i uradi bez kuknjave i prenemaganja u medijima! Ako je zaista teško sve ovo organizovati, neka kaže, traži pomoć, pomoćiće joj se. Država Srbija još ima stručnih, kvalitetnih i kvalifikovanih kadrova koji ne čuče po strankama i ne tezgare od stranke na vlasti do stranke na vlasti i svoje mudrosti prosipaju preko kontrolisanih medija ubeđujući građane Srbije da je njihovo mišljenje i stav jedino ispravno i jedino rešenje. Sve je bolje od održavanja ovakvog stanja koje nas sve zajedno vodi u beznađe i haos. Dok nas taj haos sve zajedno ne proguta.

Sindikat industrije Srbije