RESTRUKTURIRANJE – GDE SE IZGUBILO!?

2014-09-25 12.26.22

Zabavljeni velikim ciframa kojim nas neprekidno bombarduju Vlada i večni ekonomski eksperti i analitičari, Vlada i resorni ministri „namerno“ su zaboravili da postoje preduzeća u retsrukturiranju u vlasništvu države, kao što su u vlasništvu države i javna preduzeća.

U tim preduzećima radi oko 60 000 radnika. U većini tih preduzeća kojima je vlasnik država  Srbija, radnici „samo rade“, ne primaju nikakve zarade, nemaju zdravstveno osiguranje, ne uplaćuje im se radni staž. Gromoglasno najavljivanje Zakona o privatizaciji, hvaljen u Skupštini Srbije od predlagača i vladajuće većine kao remek delo, iako je u stvari reciklirani prethodni zakon prilagođen potrebama vladajuće većine, kao da je zaboravljen a sa njim i preduzeća u restrukturiranju. Raspisani oglas za prikupljanje ponuda o zainteresovanosti za 500 preduzeća dobro je poslužio za dodatnu kupovinu vremena i izbegavanje obaveza prema preduzećima u restrukturiranju koja su vlasništvo države. Vlasništvo od kojeg je država (Vlada) digla ruke. Zamislimo da samo jedan mesec zaposleni u državnoj upravi, zdravstvu, školstvu,  javnim preduzećima,  ne prime na vreme platu. Šta bi se desilo da ne prime dva, tri meseca platu? Nepojmljivo! Ali zato u preduzećima u retsrukturiranju koja su isto tako u vlasništvu države, radnici mogu da neprimaju plate po dva tri, šest meseci, godinu dana! Da nemaju zdravstveno osiguranje, da nemaju plaćen prevoz, a moraju da dolaze na posao. Da li ovako nešto postoji u svetu? Za to vreme ministar privrede održava nekakve skupove, rasprave, priča o pristiglim ponudama odbijajući da saopšti za koja preduzeća postoje ponude a za koje ne, saopštava nekakve svoje vizije i planove i sve to u nekom budućem vremenu. Ali onog trenutka kada se neki kupac za preduzeće u restrukturiranju pojavi čitava ekipa savetnika na čelu sa premijerom i buljukom kamera svečano umaršira u zaboravljeno preduzeće predstavljajući  novog vlasnika. Kada se kamere ugase, ostaje da nagađamo kad i pod kojim uslovima će taj „novi vlasnik“ stići. Za to vreme ljudi koji rade treba od nečeg i da žive.

Sindikat industrije Srbije poziva Vladu  i resornog ministra privrede da prestanu da odlažu reševanje problema zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju. Kao što država od građana traži i očekuje da ispunjavaju svoje obaveze očekujemo da i država ispunjava svoje obaveze kao odgovoran vlasnik prteduzeća u restrukturiranju. A a ko to nije u stanju, neka to javno i saopšti. Odlaganje rešavanja problema samo dodatno nagomilava probleme a radnike preduzeća u restrukturiranju dovodi u još gori položaj. Bavljenje teorijama makroekonomske politike jeste posao stručnjaka i ekperata ali od mikroekonomije se živi ili ne živi.

 

                                                                          Sindikat industrije Srbije

GLAS PENZIONERA

IMG_2448

Mi penzioneri  imamo jedan san.

Da svoju dočekanu starost(penziju) odživimo i proživimo da što manje budemo teret ukućanima,okruženju,državi.Da pomognemo koliko možemo i imamo za život.To smo radom i stvaranjem zaslužili.Nikome nismo oteli,ukrali-uvek smo davali bili solidarni dok smo radili.Ovo što smo uložili za starost na zakonit način da nam omogići „MIRAN SAN“.Mnogo li je?Šta naš san čini različitim od drugih snova naših kolega u Evropi?Koliko se naš san razlikuje od snova u našem podneblju i okruženju-od sna premijera i nekih drugih penzionera?Po čemu se razlikujemo od njih?Da li smo prošli isti put,idemo li istim putem(putevima).Da li smo na putu da naš san ostane nedosanjan?Ko i koliko je uradio,proizveo,doprineo da naš san bude nedosanjan,već dvadesetak godina.Kako može manje da bude košmaran i turoban.

Može li da bude nemiran,ali pod pokrivačem Ustava i na jastuku Zakona?

Koliko Premijer i Vlada,(njeni stručnjaci i fiskalni savetodavci),svojim obećanjima do vlasti grade san čovečnosti sa ljudskim likom,a koliko svojim najavama,namerama i radom,vršeći vlast,seku to korenje i zalivaju divlje vildane (uvezene) nesigurnosti,košmara i običnog ljudskog straha za sutra…?Kakav odgovor možemo naći?Nudili nam se samo jedan odgovor na to?

Noć koju živimo pritisla tmina,vetrovita i kišovita,puna poplava…Pomoć mala i uslovljena-podseća na nekalibrisane granate dobijene kao vojna pomoć u Velikom ratu.Topovi mali,granate velike-snađi se!Priča za košmaran san!?Slušam,Premijer i njegovi „podržavaoci“-zanosači…vešto koriste priču o zaštiti socijalno najugroženijih(onih  sa najnižim primanjima)kako bi opravdali strmoglav pad „viših penzija“ u socijalnu kategoriju-jer „Vi ste to tražili da se smanje rasponi između penzija“.

Glasali ste za nas!Hleb 29 dinara (400 grama)-za sve.Iz socijalističke „uravnilovke“-svako prema sposobnosti –svakom prema radu-nudi se napredna crkveno-socijalna jednakost pred jednim Gorskim Carem!Samo se treba krstiti i glasati!A šta rade ti napredni velikodostojnici  koji  grakću i krešte,kako je to doprinos obećanju da će…Zakon i Ustav  važiti za sve…I tačno!Sve je i za svakog urađena mimo Ustava i zakona-čak drastično i otvoreno ga nepoštujući-niko nije bio zaštićen.Šta možemo da dobijemo?

Budžedski deficit manji!!?Svi penzioneri siromašni.JKP „Pogrebne usluge“ imaju suficit-uplaćuju 70% u budžet,mnogo rade,usluge skupe.Gradski saobraćaj bolji,manje gužve(nema penzionera-nema subvencija)manje povlašćenih karata i švercera u autobusu.Smanjena socijalna davanja,smanjen rashod u Fondu,zdravstvenog osiguranja-nema subvencija za lekove,smanjen rashod u Fondu PIO-manje penzija-„nedotira“ se iz budžeta(zaboravili da se to ???).Odnos penzionera i radno sposobnh se menja u korist radno proizvodnih,niko ne može u penziju do 80 godina,ako preživi 60-tu godinu-to pada po kolektivnom Ugovoru na preduzeće i nije oslobođeno PDV-a.Za to vreme zaposlenost u  JKP „pogrebne usluge“ raste i produktivnost.Agencije i raznorazni  Fondovi redovno primaju plate…Obećanje održano. A računica je prosta (izvor fiskalni savet).

Ako za penzije „ide“ pet milijardi evra,a penzioneri svojom revnosnom i redovnom potrošnjom doprinose PDV-u 60% i vraćaju u budžet ispunjavanjem svojih građanskih obaveza, 50% sredstava?      Koliko je to?

Iz budžeta se „dotira“(čisto vraća u penzioni Fond ranije pozajmljeno) 40%(dve milijarde evra)-nije li potrošnjom i ispunjavanjem svojih obaveza penzioner svaki vratio ,više nego što se  dotira-čak sve!                   A neplaćen porez milijarda evra,neplaćeni doprinosi Fondu PIO i RFZO isto toliko nevraćena sredstva u raznim Fondovima  solidarnosti,preko jedne milijarde evra.Troškovi za garanciju državnih preduzeća i subvencije od  1,2 milijarde evra.Agencija za privatizaciju nije uplatila u penzioni  Fond deset posto od prodaje-privatizacije preko pet hiljada privrednih subjekata,svo vreme je trgovala akcijama na berzi za „potrebe“ Fonda PIO,a za svoj račun-bez odobrenja vlasnika akcija i bez informacije o toj raboti!Da li baš fali „solidarno“ otetih 200 miliona evra,koje će usrećiti budžetski deficit,fiskalni savet,MMF i povećani trgovinski promet sa Rusijom (bez subvencija),ili će zadovoljiti sujetu premijera,stručnost nadžak baba iz fiskalnog saveta koji znaju samo za oduzimanje-ili je to dodvoravanje evropskom bogu pod čijom nebeskom kapom težimo,ili je to bukagija za odnose sa Rusijom!?Ova oblast ima ime politička i prezime ekonomija i (JMBG).Jedino Može Biti Garantovano bolje sutra po Ustavu i Zakonu –ostalo je pljačka i nezakonite rabote koje otvaraju vrata organizovanom kriminalu,u organizaciji vlasti!                                      Šta da se radi, pitam Lenjina.Revolucija?     On kaže idi kod Dantea, on je nadležan za Tebe.A on mi pruži KNJIGU NAMERA(rebalans budžeta) na koricama (vratima pakla) piše:Moje namere vas vode na put pun krika, osetićete večni bol i bedu tu, penzioneri,Vaš put je put u svet prokletnika.Mene kao tvorca, krenu viši Ustav iz EU.Mene stvoriše sila iz Vašingtona,mudrost iz Brisela i ljubav iz BerlinaPre mene nikada ovakva podrška nije bila, ne večno, Zakonska, jer bezakonje i sujeta je i nastavljanje moje ,krenite predamnom bez nade koja vas je napustila.

Šta je ovo,pitam učitelja Vučka, a on će kao neko koji sve shvata:
Ovde ti srce mora biti meko.Neka ti sva jeza bude poznata, ja vas upućujem na put kako sam vam rekao.
Gde guramo puk stari,što smeta mi na putu  za bolje daleko.Probudih se.Stvarnost je gora.Krugova je mnogo na ovom putu.Mnogo kuke .Idem da tražim motiku,da je moje ostarele I bolesne ruke podignu.Pa kom’opanci kom’ obojci.

Hvala na prostoru!                                                                                   Branko Miladinović

DA LI JE STVARNO TAKO TEŠKO?

2014-09-25 12.25.09

Svakodnevno, malo po malo, sve veći broj organizovanih radnika ali i organizovanih građana, svoja prava pokušavaju da ostvare štrajkovima ili protestima. Na sva upozorenja da će do ovakve situacije neminovno doći, vlast je bahato odgovorila, da su to izmišljotine neodgovornih pojedinaca i nastavljala svoju politiku, ne obazirući se na dobronamerna upozorenja i savete. Svojim bahatim i nerazumnim ignorisanjem, kakvog takvog, smukom uspostavljenog socijalnog dijaloga, vlast je nesvesna posledica, sama sebe dovela u problem. To bi bio mali problem da je samo vlast u problemu. Ovakvim ponašanjem i ignorantskim odnosom prema mnogobrojnim problemima sa kojima se suočavamo, vlast je uvela kompletno društvo i državu u problem. Bahatost, lažna obećanja, nekompetetnost i nestručnost ljudi na najoodgovornijim pozicijama u državi, oslanjanje na tanku stručnost partijskog kadra, vlast neminovno dovodi do nezadovoljstva većine stanovništva. Najnoviji štrajkovi zaposlenih u preduzećima u retsrukturiranju, štrajk u policiji, štrajk prosvetnih radnika, obustava rada (nije štrajk jer nije organizovan po Zakonu o štrajku) svih advokata u Srbiji koji je doveo do paralize pravosuđa, protest studenata, najava protesta zdravstvenih radnika, samo su vrh ledenog brega nezadovoljstva.

Umesto da ozbiljno shvati ove štrajkove i proteste, vlada na jedan mangupski način, pokušava da štrajkače i one koji protestuju „prevede žedne preko vode“ i ubede da odustanu od svojih opravdanih zahteva, pri tom pokazujući elementarno neznanje i nekompetetnost, još više pogoršava i onako teško stanje i usput proizvodi nove probleme. Raskorak između izjava pojedinih članova vlade i stvarnog stanja, vlada pokušava da kompenzuje preko kontrole medija, što otvara i stvara nove, dodatne tenzije i nepoverenje. Za to vreme vlada nije uspela da reši ni jedan gorući problem, nije uspela da reši ni jedno preduzeće u retsrukturiranju a uspela je da promeni pet ministara privrede. Da je umesto promene pet ministara privrede rešila problem pet preduzeća u restrukturiranju, gde bi nam bio kraj.

Umesto rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju Vlada, potpomognuta brojnim udruženjima poslodavaca i večnim, neoliberalnim ekonomistima, osula je drvlje i kamenje na javni sektor i javna preduzeća kao uzročnika svih naših problema. I dok za večne ekonomske eksperte postoji malo razumevanja i opravdanja, jer teško je priznati ono što je i laiku već jasno, da su njihovi saveti i mere upravo i dovele privredu i ekonomiju Srbije do kolapsa, teško je razumeti ponašanje Vlade Republike Srbije, koja optužuje javna preduzeća i javni sektor za sve privredno-ekonomske probleme, a u isto vreme od tih javnih preduzeća zahteva da dobit umesto u razvoj uplate u budžet Republike Srbije. Povrh svega toga u ta ista javna preduzeća zapošljava na hiljade svojih partijskih aktivista bez ikakvih potrebnih kvalifikacija. Tako imamo apsurd da nam najveća i najznačajnija javna preduzeća vode propali vlasnici pečenjara, neuspešni vlasnici butika i propali estradni menadžeri određeni i selektovani kao stranački kadrovi. Večni ekonomski eksperti u tome ne vide nikakav problem! O tome ćute najveći mediji u Srbiji.

Sindikat industrije Srbije smatra da Vlada umesto što opravdanje za svoju nesposobnost traži u nekom drugom, odgovori na jednostavno pitanje: Zar je zaista teško organizovati da lekari i medicinsko osoblje leče građane, zar je zaista teško organizovati da nastavnici i profesori uče đake i studente, zar je zaista teško organizovati da tužioci tuže, advokati brane a sudovi presuđuju i donose presude, zar je zaista teško otganizovati da privreda  i privrednici rade, da radnici rade i za svoj rad primaju plate, da mediji izveštavaju, da poljoprivrednici proizvode i prodaju  svoje proizvode, da policija čuva red i mir i hapsi lopove? Da li stvarno teško obezbediti da zakon jednako  važi za sve i za svakog, bez obzira na imovno stanje i poreklo i pripadnost ili ne pripadnost ovoj ili onoj partiji ili društvenoj grupi? Da li je stvarno to teško organizovati? Ako nije, neka nova vlast to i uradi bez kuknjave i prenemaganja u medijima! Ako je zaista teško sve ovo organizovati, neka kaže, traži pomoć, pomoćiće joj se. Država Srbija još ima stručnih, kvalitetnih i kvalifikovanih kadrova koji ne čuče po strankama i ne tezgare od stranke na vlasti do stranke na vlasti i svoje mudrosti prosipaju preko kontrolisanih medija ubeđujući građane Srbije da je njihovo mišljenje i stav jedino ispravno i jedino rešenje. Sve je bolje od održavanja ovakvog stanja koje nas sve zajedno vodi u beznađe i haos. Dok nas taj haos sve zajedno ne proguta.

 

Sindikat industrije Srbije

NA ČELO SINDIKATA NEPOSREDNIM IZBORIMA – TAJNIM GLASANJEM

Uskoro Izborna Skupština Ujedinjenih sindikata Srbije
– Klinički centar Srbije –

     Aktivisti Ujedinjenih sindikata Srbije – Klinički centar Srbije, čine ogromne napore da zaustave osipanje članstva nezadovoljnog trenutnom situacijom i načinom na koji samozvani sindikalni predstavnici svojim postupcima i skrivanjem istine od članova sindikata, da su isključeni iz sindikata, a da su tu samo zbog svojih privilegija i novca iz članarine koju izdvajaju naši članovi za sindikalne aktivnosti, s kojim nelegalno raspolažu, arčeći ga za lične interese poznate grupe u ime interesa članova sindikata. Nažalost, služeći se neistinama imaju podršku od pojedinaca nosioca odgovornih funkcija zaposlenih u Kliničkom centru Srbije iz menadžmenta, pravne i obračunske službe Kliničkog centra Srbije. O svemu iznetom u detaljima i pisanom obliku upoznat je i glavni menadžer Kliničkog centra Srbije. U istom ovom periodu se vodio sudski postupak protiv mentora i glavnog pomagača ovoj grupi, koji je ovih dana okončan, a rezultati će biti uskoro objavljeni na našem sajtu. Izvinjavamo se svim našim članovima za sve eventualne propuste I NEPRIJATNOSTI zašto ranije nismo reagovali zbog neodržavanja do sada nijedne redovne Skupštine Ujedinjenih sindikata Srbije – Kliničkog centra Srbije, na kojoj se usvajaju završni računi i podnosi izveštaj o radu i finansijski izveštaj, shodno Statutu i pravilima o radu povereništva Ujedinjenih sindikata Srbije.

IMG_7066
Dakle, došlo je vreme da se polože računi za dosadašnji rad i shodno Statutu i Pravilima organizovanja, Izborna skupština održi. S obzirom na stanje i situaciju u Ujedinjenim sindikatima Srbije – Klinički centar Srbije, odbor za pripremu Izborne skupštine je predložio da se izbori za sve funkcije vrše tajnim glasanjem, što je ugrađeno u izborna pravilai potvrđeno od strane rukovodstva centrale Ujedinjenih sindikata Srbije. Mesto i vreme održavanja biće javno oglašeno na svim oglasnim tablama u Kliničkom centru Srbije. Dodatne informacije svaki član našeg sindikata može  dobiti na telefon:

062/337-128

Srdačan sindikalni pozdrav.

 

IMG_7045

IMG_7044

IMG_7042

IMG_7075

NAŠ NAROD KAŽE: ,,PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTIŽNA“ – MI U TO VERUJEMO!

rud0
Str. 1

Str. 2 Str. 3Str. 4preuzmirud2

PREDLOG ZAKONA O RADU NEPRIMEREN VREMENU U KOME ŽIVIMO I RADIMO

Aki

Poslodavci ostaju i dalje privilegovani na štetu zaposlenih i Države jer predlog Zakona o radu ne predvidja adekvatne sankcije prema poslodavcu koji krši osnovno pravo iz rada (neisplaćivanje zarade,poreza,dodataka na zaradu..) što je neprihvatljiv nedostatak.

 

Ako sagledamo zakon kao celinu i ono što će proizvoditi njegova primena jeste ukupno umanjenje prava zaposlenih za oko trideset procenata u odnosu na ono što su imali u važećem zakonu o radu.

Navodimo nekoliko egzaktnih stavki koje to neprikosnovrno pokazuju:

– Rad na određeno vreme (postaje pravilo)
– Otkazi od strane poslodavca ( ekskluziva kad god hoce- bez obrazloženja)
– Otpremnine manje za jednu trećinu
– Prošireno dejstvo KU – ne postoji
– Minimalna zarada – stručno nedefinisano
– Smanjenje zarada u javnom sektoru
– Potpuno nesigurno radno mesto

Druga važna oblast koja se mora jasno definisati u sadašnjem trenutku kumulacije kapitala kod nas,stepena razvoja našeg društva,radne kulture,kulture privređivanja,kulture industrijske proizvodnje jeste obaveznost kolektivnih ugovora na svim nivoima i unošenje standarda platnih razreda u njima.Takvi kolektivni ugovori sa izbalansiranim pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca treba da dobiju prošireno dejstvo i obaveznost primene u delatnosti koju definišu.

Njihova primena će učiniti da naši poslodavci i njihova preduzrća postanu društveno odgovorni činioci u našem društvu. Sobzirom na ključnu razvojnu ulogu u našem društvu i naš ukupan društveni sistem učiniti humanijim i vrednijim.

Zaključujem da je zakon o radu jedan od ključnih zakona u našem sistemu,najuticajniji na razvoj našeg društva,samim tim zahteva temeljnu raspravu,uključenje u raspravu najšire javnosti,svih relevantnih faktora i struke,ne sme biti ničija privilegija,ukupna odgovornost je velika,a po količini odgovornosti polazi od predsednika Vlade i Države do zadnjeg zaposlenog.

Nepotrebna je žurba oko donošenja Zakona o radu i zato uzmi mo se u pamet.

Poruka članovima USS-a je jasna,branićemo dostignuta prava svim dozvoljenim sredstvima.

Poruka poslodavcima jeste da radnici nisu višak i trošak,već graditelji i stvaratelji dobara i profita.

© 2011 Ujedinjeni Sindikati Srbije. Sva prava zadržana. | Dizajnirao Galant Team.