Važni članci i strane

Srećne praznike i uspešnu Novu Godinu želi Vam vaš Sindikat!

OSVRT

SREĆNI VAM NOVOGODIŠNJI I BOŽIĆNI PRAZNICI

      Iza nas ostaje jedna prazna godina  u kojoj nije bilo poboljšanja položaja zaposlenih.U godini iza nas prestali su da važe skoro svi kolektivni ugovori. Jasno je da najveću odgovornost  imaju sindikati.Ništa manje nije odgovorna politička elita, pogotovo oni koji  u svojim programima promovišu socijalnu pravdu i uređenu državu. Većini poslodavaca ovakvo stanje u društvu odgovara jer u kratkom vremenskom periodu stiču ogromno bogatstvo na štetu zaposlenih. Dugoročno sigurno gube kvalitetne radnike, a samim tim i sopstveno tržište na duži vremenski period. Političku elitu ne interesuje odlazak najboljih sa kartom u jednom pravcu,  onih koji  svojim umećem i radom  donose prosperitet uređenom  društvu u kome rade i žive. Prioritet u  godini iza nas naša politička elita dala je javnim promotivnim akcijama od otvaranja  raznih fabričkih pogona ,semafora,kontejnera, uspešnih policijskih akcija do protesta stop krvavim košuljama, jedan od pet miliona, ne davimo Beograd i slično.

      Rasprave poput tribina , okruglih stolova,javnih nastupa poznatih institucija ove zemlje, akademija nauka, univerziteta, naučnih instituta, poznatih i u svetu priznatih ličnosti skoro da nije bilo. Moguće je da smo mi definisali i usaglasili sve naše nacionalne interese pa nam naučne institucije i takvi pojedinci u ovom veku  ne trebaju. Nažalost nismo definisali niti jedan nacionalni interes i niokočega se nismo usaglasili. Ostaje nam da se nadamo  da će ovu prazninu javne reči,kao i  definisanje nacionalnih interesa u koje svakako spadaju i pravo na rad i normalan život, nadomestiti narodni poslanici na svojim javnim raspravama u našoj Skupštini. Nismo sigurni, ali mi ćemo učiniti sve da rad i stvaralaštvo bude prioritet našeg društva vrednovan po standardima civilizovanog društva.  Poštovani članovi I prijatelji mi znamo,  dobro razumemo vreme i prostor u kome živimo i radimo, sigurno će mo iskoristiti našu priliku da  radimo i delujemo istog časa kada oslobodimo našu organizaciju a to se već dešava. Mi smo naš inventar uradili i znamo sučim ćemo i kako ćemo.

      Zato što znam da ste hrabri pametni i istrajni na ovaj način pravim osvrt na godinu iza nas, jer nam to učvršćuje volju i snagu da nastupajuća godina mora biti bolja. Za našu budućnost i budućnost naše dece ipak smo najodgovorniji. Svi znamo šta nam je činiti. Radnička klaso svi u jednu kolonu,jer  sva druga rešenja su tragična za radništvo.

 

UJEDINJENI SINDIKAT ZDRAVSTVA SRBIJE

Na kraju kalendarske godine predsednik Goran Mladenović podneo izveštaj o radu

       U skladu sa zacrtanim programom rada, odlukama organa Sindikata kao i potrebama svog članstva, rukovodstvo sindikata imalo je niz aktivnosti tokom protekle godine. Glavni prioritet je bio razgovor u Ministarstvu zdravlja zajedno sa Sindikatom sestara gde smo uspeli da unapredimo kvalitet predloga definisanja platnih grupa i platnih razreda, naročito u delu kada je reč o psihijatriji i hitnoj pomoći. Kao što znate primena zakona je odložena za 01. 01. 2020. godinu. Mišljenja smo da je ovaj zakon korak unazad jer derogira socijalni dijalog i dobrim delom je suprostavljen Zakonu o radu u oblasti prava zaposlenih.Naravno da ćemo u dogovoru sa ostalim sindikatima koji imaju slično mišljenje, svim dozvoljenim sredstvima braniti dostignuta prava iz rada kao i slobodu delovanja sindikata. Za sprovođenje daljih aktivnosi potrebna je podrška članstva i odluke organa sindikata. Predlažem da jedan od zahteva u narednim našim akcijama bude i zahtev za priznavanje strukovnih specijalističkih studija sestara i vrednovanje koeficijentom u platnom razredu sličnih studija slične delatnosti. Sve ove aktivnosti zahtevaju neposrednu saradnju sa Sindikatom medicinskih  sestara i očekujem da u narednim našim susretima ozvaničimo našu saradnju na republičkom nivou.

     Pregovori oko Kolektivnog ugovora su u toku.Smatram da je to za nas veoma  važno, ako ne i trenutno najvažnija aktivnost pa zato predlažem Predsedništvu da oformi posebnu komisiju koja će pratiti pregovore, sačiniti naše primedbe i predloge i dostaviti neposredno pregovaračkim timovima, jer imamo mogućnost da to uradimo. Naravno da su naše aktivnosti dale rezultate kad je u pitanju pristupanje novih članova našem sindikatu. Članstvo se uvećalo. Čak nam se javljaju organizacije koje kolektivno žele da nam pristupe. Potrebno je oformiti poseban tim koji će se baviti razvojem sindikata, jer trenutne aktivnosti i potrebe prevazilaze rad pojedinca. Činimo veliki napor da osposobimo nove organizacije što daje dobre rezultate i mnoge od njih su već i reprezentativne u svojim ustanovama. Mišljenja sam da  postižemo dobre rezultate, treba da nastavimo i još više pojačamo svoje aktivnosi kako bi ostvarili svoje ciljeve istakao je na kraju Mladenović u čemu je dobio punu podršku Predsedništva.

RADNOM NARODU SRBIJE I ŠIROM SVETA, SREĆAN PRAZNIK RADA!

1maj02

 

P R O G L A S

Portret 3

Radnička klasa u Srbiji danas teško preživljava. Četvrt  veka u našoj Srbiji politička elita se otima za vlast patentirajući  trikove  kako doći na vlast,opljačkati narod,postati ekonomski moćan i manipulisati gladnim narodom. U ovom vremenu Srbija ekonomski, tehnološki, društveno sve više zaostaje zakucana na dno lestvice savremenog sveta. Ono što nudimo svetu, zvanično kao naš brend, jeste zamislite najbolja ali najjeftinija radna snaga. Sramno, nedopustivo, ekonomski neodrživo. Nevolja je to kad nemaš šta drugo da ponudiš. Moramo menjati ovu naopaku  ekonomsku politiku. Moramo se dogovoriti i pronaći zajednički put izlaska iz ponižavajućeg položaja radničke klase u Srbiji a samim tim i svih građana Srbije. Razmislimo o tome ovog Prvog maja i vidimo se za sada na trgovima, ulicama, izletištima…………, a možda i u nekoj fabričkoj hali na zamišljenoj pauzi za topli obrok.

Živeo Prvi Maj praznik rada!

DA SE PODSETIMO

Program rada

Strategija i platforma USS-a

 

Sindikat je organizacija zaposlenih koji se u njoj dobrovoljno okupljaju, plaćaju članarinu, ali i na mnoge druge načine izražavaju uzajamnu solidarnost, koji predstavljaju temelje njegove društvene moći koja se ispoljava kroz efikasnu organizaciju i dsciplinu. Sindikat deluje slobodno u okviru pravnog sistema, štiteći i unapređujući prava članstva svim legalnim sredstvima, kroz svoje specifične metode borbe. On može težiti i promeni pravnog sistema, ukoliko ovaj ozbiljno ugrožava ostvarenje ciljeva zaposlenih i sindikata.

Sindikat ne može i ne sme služiti nikog sem svog članstva. Članstvo, za uzvrat, ne može služiti nikoga ko se javno ili delima deklarisao kao oponent ne samo tog sindikata, već sveta rada uopšte.

Sindikat jejedini predstavnik sveta rada i kao takav može i kada je god to korisno za interese ne samo članstva, već i zaposlenih, mora sklapati političke sporazume i dogovore sa svetom politike, kako bi u partnerskom odnosu zaštitio ili unapredio te interese.

Sindikat mora graditi odnose soocijalnog partnerstva sa poslodavcima, jer je on nezaobilazna poluga koja sa drugom polugom, kapitalom, pokreće privrednu aktivnost i donosi blagostanje čitavom društvu. Ako se te dve poluge razilaze ili sudaraju, trpi celo društvo. Ali ukoliko sindikat iz bilo kog razloga teži lažnoj društvenoj harmoniji na uštrb interesa sveta rada, onda će pored sindikata i njegovog članstva, u krajnjoj instanci još vise trpeti i poslodavci I društvo u celini. Zato je strateški interes sindikata da se izgrade efikasni, institucionalizovani mehanizmi socijalnog dijaloga I partnerstva.

Sindikatu ne može niko odrediti kako će se i kada će se organizovati. O tome autonomno odlučuje člnastvo i organi sindikata. Jedino što sindikat mora da sledi jeste da se organizuje dok nije kasno i da u svom temelju mora imati demokratiju, kao merilo svoje moći, svojih htenja i svog lika.

Sindikat je po prirodi stvari najmasovnija organizacija civilnog društva i zato je dužan da pomaže stvaranju i jačanju i drugih asocijacija, pošto je civilno društvo najpodsticajniji okvir za delovanje sindikata i jačanje demokratije uopšte.

Sindikat mora uvek biti na strani mira, tolerancije, razumevanja, saradnje i jednakosti među ljudima. Ako izda bilo šta od toga, izdao je smisao svog postojanja. On stalno mora da bori za ove osnovne civilizacijske vrednosti, da ih promoviše i brani kako u svom članstvu, tako i u društvu u kome deluje.

Na početku ovog veka, sindikat gotovo da ima značajniju ulogu od one koju je imao u protekla dva veka. To važi i za sindikate u razvijenim demokratskim društvima, a posebno za nas koji ulazimo u novi milenijum opterećeni siromaštvom, razorenom nacionalnom privredom, narušenim temeljnim moralnim normama, suočeni sa brojnim izazovima koji neminovno donosi proces tranzicije. Zbog tih veliki poslova koji su pred nama, valja naoštriti najjače oružje sindikata, solidarnost.

To, pored ostalog podrazumeva strateški interes pripadnika sveta rada da se izgradi demokratska pluralistička sindikalna scena, čiji će akteri voditi lojalnu utakmicu za uticaj na radništvo, a istovremeno zajednički braniti minimalne zajedničke interese svih zaposlenih.

Osim solidarnosti i efikasne demokratske organizacije, najjače oružje demokratskih sindikata je znanje, što zahteva trajno, sistematsko angažovanje na obrazovanju i osposbljavanju sindikalnih aktivista za uspešan sindikalni rad i širenje svesti o pravu i ciljevima sindikalnog organizovanja.

Нови раднички манифест

Људски род је прошао дуг пут развоја. Ако бисмо тај пут осветлили из угла рада он би имао три дуге и препознатљиво различите деонице људског стваралаштва. Прва, припитомљавање животиња које су га храниле и делимично одмениле од тешког физичког рада. Друга, пројектовање и израда вештачких производа који су га делимично ослободили директне зависности од домаћих животиња, тешког и монотоног рада, и трећа, пројектовање организационих структура кроз које се врши координација и управљање пословним, друштвеним и биолошким системима. Данашњи пословни системи као своју циљну функцију имају максимизацију профита. Са друге стране, друштвени  системи теже ка максимизацији хуманости, а биолошки ка одржању биљног и животињског света. Сви они су међусобно условљени.

Данас смо у сегменту људског пројекта који изводи своју другу индустријску револуцију. И ако је прва индустријска револуција тражила и формирала бројну класу радника пролетера, која је била доминантна, и продавала своје мишиће и специјалне вештине које су биле потребне за израду разних вештачких производа, дотле је даљи неумитни еволуциони закон технолошког развоја генерисао нову класу, која у врло малом проценту продаје снагу својих мишића, у знатно већем своје вештине, док су знање и памет доминантни. То је друга технолошка и индустријска револуција. Она је у ствари укинула класу радника пролетера. Људе су углавном замениле машине, роботи, аутономне индустријске нумерички управљане машине алатке, аутоматска транспортна возила, банкомати, директна куповина интернетом, или резервације путем позивних аутоматизованих центара и све продубљенија употреба компјутера, што све редукује улогу човека као најважнијег чиниоца у производњи, на исти начин као што се увођењем трактора прво смањио значај коња као радне снаге у пољопривредној производњи, а онда потпуно нестао.

PREDLOG ZAKONA O RADU NEPRIMEREN VREMENU U KOME ŽIVIMO I RADIMO

Poslodavci ostaju i dalje privilegovani na štetu zaposlenih i Države jer predlog Zakona o radu ne predvidja adekvatne sankcije prema poslodavcu koji krši osnovno pravo iz rada (neisplaćivanje zarade,poreza,dodataka na zaradu..) što je neprihvatljiv nedostatak.

 

Ako sagledamo zakon kao celinu i ono što će proizvoditi njegova primena jeste ukupno umanjenje prava zaposlenih za oko trideset procenata u odnosu na ono što su imali u važećem zakonu o radu.

Navodimo nekoliko egzaktnih stavki koje to neprikosnovrno pokazuju:

– Rad na određeno vreme (postaje pravilo)
– Otkazi od strane poslodavca ( ekskluziva kad god hoce- bez obrazloženja)
– Otpremnine manje za jednu trećinu
– Prošireno dejstvo KU – ne postoji
– Minimalna zarada – stručno nedefinisano
– Smanjenje zarada u javnom sektoru
– Potpuno nesigurno radno mesto

Druga važna oblast koja se mora jasno definisati u sadašnjem trenutku kumulacije kapitala kod nas,stepena razvoja našeg društva,radne kulture,kulture privređivanja,kulture industrijske proizvodnje jeste obaveznost kolektivnih ugovora na svim nivoima i unošenje standarda platnih razreda u njima.Takvi kolektivni ugovori sa izbalansiranim pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca treba da dobiju prošireno dejstvo i obaveznost primene u delatnosti koju definišu.

Njihova primena će učiniti da naši poslodavci i njihova preduzrća postanu društveno odgovorni činioci u našem društvu. Sobzirom na ključnu razvojnu ulogu u našem društvu i naš ukupan društveni sistem učiniti humanijim i vrednijim.

Zaključujem da je zakon o radu jedan od ključnih zakona u našem sistemu,najuticajniji na razvoj našeg društva,samim tim zahteva temeljnu raspravu,uključenje u raspravu najšire javnosti,svih relevantnih faktora i struke,ne sme biti ničija privilegija,ukupna odgovornost je velika,a po količini odgovornosti polazi od predsednika Vlade i Države do zadnjeg zaposlenog.

Nepotrebna je žurba oko donošenja Zakona o radu i zato uzmi mo se u pamet.

Poruka članovima USS-a je jasna,branićemo dostignuta prava svim dozvoljenim sredstvima.

Poruka poslodavcima jeste da radnici nisu višak i trošak,već graditelji i stvaratelji dobara i profita.

IZ NAŠEG UGLA

KOMENTAR POVODOM PREDLOŽENOG NACRTA ZAKONA O RADU

Čime su to srpski tajkuni zadužili ovu državu da ih Vlada časti novim Zakonom o radu?

Najavljene izmene Zakona o radu, koje se tobož usaglašavaju između socijalnih partnera, pokazuju svu paradoksalnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Prenemaganje, kao način vladanja zdušno su prihvatili i „socijalni partneri“, kako sebe nazivaju predstavnici poslodavaca, sindikata i vlade. Vlast je odlučila da drastično skreše prava zaposlenih i u tom naumu dobila bezrezervnu podršku svih udruženja poslodavaca. Za neka udruženja sa zvučnim imenima prvi put smo čuli ali su zato dobili zavidan medijski prostor da podrže najavljene promene.Prenemaganje nosioca vlasti, oko izmena Zakona o radu na štetu zaposlenih a samim tim i milion i sedamsto hiljada građana Srbije, u korist ovdašnjih poslodavaca (tajkuna) koji su svoje bogatstvo stekli švercerskom ekonomijom devedesetih godina i pljačkaškom privatizacijom posle dvehiljadite, pokušava da se pokrije nekakvim pregovorima „socijalnih partnera“. Pregovora, sa unapred poznatim ishodom. Taj ishod svakom ko je ovih dana pratio sastanak premijera sa vodećim srpskim tajkunima, koji su ekspresno, jednim potezom, preimenovani u „najveće poreske obveznike“, jasan je. Sva demagogija i prenemaganje vlasti pali su u vodu ili što bi rekao naš narod, maske su pale. Sedeti i dogovoriti privrednu i ekonomsku politiku ove zemlje sa ljudima koji su pred specijalnim sudom optuženi za ispumpavanje desetine miliona evra iz privatizovanih preduzeća (ispumpavanje je izmišljen izraz za reč pljačka) od kojih su pojedini rešenje o određivanju i zadržavanju u pritvoru, zamenili za odbronu sa slobode, debelo platili upravo ispumpanim (opljačkanim) novcem. Ali ovako ili onako, pravno oni su pritvorenici. Na stranu to, ali ti „najveći poreski obveznici“ (tajkuni) ujedno su i najveći poreski dužnici i najveći uzrok propasti srpske privrede i ekonomije.

I dok je privreda i država postojala sve siromašnija i sve zaduženija, najveći poreksi obveznici (tajkuni) bili su sve bogatiji, sve pohlepniji i sve bahatiji. Bahatost koja se ogleda i koja je najočiglednija u predloženom nacrtu Zakona o radu koji se tobož usaglašava između „socijalnih pertnera“ od kojih su dva partnera apsolutni tranzicioni  dobitnici (vlast i tajkuni) a jedan (sindikati kao predstavnici radnika) apsolutni tranzicioni gubitnik. I taj apsolutni tranzicioni gubitnik treba da sedi i pregovara kako da postane još veći tranzicioni gubitnik a da tranzicioni dobitnici postanu još veći dobitnici i to sve u interesu zaposlenih i građana. Jedini interes vlasti i tajkuna i koji će ne samo materijalno dobiti novim zakonom o radu već žele da ponize drugu stranu i pokažu ko je stvarno gazda u ovoj državi. Zato i ne pristaju na bilo koji kompromis koji predlažu sindikalni predstavnici. Znaju da većina koja sedi u Skupštini bez problema će izglasati predložena rešenja, naravno, sve u interesu građana Srbije. Zato čudi mazohizam predstavnika sindikata u Radnoj grupi. Da li su i oni prihvatili kameleonsku ulogu narodnih predstavnika koji tvrde da će nam biti bolje ako budemo imali manje i to sve u interesu onih koji će imati manje. Ovakvih neverovatnih objašnjenja predstavnika poslodavaca (tajkuna) i vlasti puni su mediji. Stvorena je takva medijska slika, da svaki na argumentima i činjenicama zasnovani demantiji nailaze na podsmeh i ignorisanje. Sama teza da će novi Zakon o radu otvoriti nova radna mesta (omiljena fraza vlasti i tajkuna) je smešna. Za dve godine vršenja vlasti zaposleno je u javni sektor oreko 100 000 partijskih aktivista i taj broj svakim danom nastavlja da se uvećava sve po ovom važećem Zakonu o radu. Zato prestanimo da se iščuđujemo i tražimo saveznike tamo gde ih nema. Shvatimo da su vlast i tajkuni prirodni saveznici i da su povremeni sukobi između njih samo deo jednog fingiranog scenarija koji ima samo jedan cilj, da jednima obezbedi vlast i moć a drugima novac. A kad imate moć i novac ne trebaju vam više građani, sem da se svremena na vreme pozovete kako sve radite u njihovom interesu.

Zato umesto što sede i razmatraju koliko još treba da daju tajkunima i vlasti, sindikati treba da se okrenu člnastvu, zaposlenima i građanima i jasno kažu da nismo više spremni da damo ništa. Iskustvo koje imamo uči nas, da koliko god da im damo biće malo i tražiće još i opet će im biti malo. Čime su oni (tajkuni) zadužili ovaj narod i ovu državu da ih vlast još i časti novim Zakonom o radu!? Čime? Građani Srbije ne duguju im ništa! Ako im oni koji vrše vlast nešto duguju, neka im nadoknade iz svojih džepova. Mi im ne dugujemo ništa. Kada razgovarate sa predstavnicima poslodavca (tajkuna) van zvaničnih sastanaka i bez prisustva medija jasno vam kažu: Je.. ga šta da ti kažem, došlo je naše vreme! Kada funkcionerima vladajuće partije isto tako argumentovano ukazujete na nedoslednosti i pogrešne poteze vlasti dobijete odgovor: Sve ste vi u pravu, ali šta da vam kažem, došlo je naše vreme! Ono što ne shvataju i jedni i drugi, da ničija nije gorela doveka. Svemu dođe kraj, kad tad.

I zato donesite zakon kakav hoćete, ukinite ga ako hoćete, nemojte se samo prenemagati da to radite u interesu radnika i građana! Donesite šta god hoćete, ovo je vaše vreme! Može vam se, sačekaćemo! Proći će i vaše vreme! Kad, tad!

Beograd, 04.06.2014. god.

© 2011 Ujedinjeni Sindikati Srbije. Sva prava zadržana. | Dizajnirao Galant Team.