IZ NAŠEG UGLA

KOMENTAR POVODOM PREDLOŽENOG NACRTA ZAKONA O RADU

Čime su to srpski tajkuni zadužili ovu državu da ih Vlada časti novim Zakonom o radu?

Najavljene izmene Zakona o radu, koje se tobož usaglašavaju između socijalnih partnera, pokazuju svu paradoksalnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Prenemaganje, kao način vladanja zdušno su prihvatili i „socijalni partneri“, kako sebe nazivaju predstavnici poslodavaca, sindikata i vlade. Vlast je odlučila da drastično skreše prava zaposlenih i u tom naumu dobila bezrezervnu podršku svih udruženja poslodavaca. Za neka udruženja sa zvučnim imenima prvi put smo čuli ali su zato dobili zavidan medijski prostor da podrže najavljene promene.Prenemaganje nosioca vlasti, oko izmena Zakona o radu na štetu zaposlenih a samim tim i milion i sedamsto hiljada građana Srbije, u korist ovdašnjih poslodavaca (tajkuna) koji su svoje bogatstvo stekli švercerskom ekonomijom devedesetih godina i pljačkaškom privatizacijom posle dvehiljadite, pokušava da se pokrije nekakvim pregovorima „socijalnih partnera“. Pregovora, sa unapred poznatim ishodom. Taj ishod svakom ko je ovih dana pratio sastanak premijera sa vodećim srpskim tajkunima, koji su ekspresno, jednim potezom, preimenovani u „najveće poreske obveznike“, jasan je. Sva demagogija i prenemaganje vlasti pali su u vodu ili što bi rekao naš narod, maske su pale. Sedeti i dogovoriti privrednu i ekonomsku politiku ove zemlje sa ljudima koji su pred specijalnim sudom optuženi za ispumpavanje desetine miliona evra iz privatizovanih preduzeća (ispumpavanje je izmišljen izraz za reč pljačka) od kojih su pojedini rešenje o određivanju i zadržavanju u pritvoru, zamenili za odbronu sa slobode, debelo platili upravo ispumpanim (opljačkanim) novcem. Ali ovako ili onako, pravno oni su pritvorenici. Na stranu to, ali ti „najveći poreski obveznici“ (tajkuni) ujedno su i najveći poreski dužnici i najveći uzrok propasti srpske privrede i ekonomije.

I dok je privreda i država postojala sve siromašnija i sve zaduženija, najveći poreksi obveznici (tajkuni) bili su sve bogatiji, sve pohlepniji i sve bahatiji. Bahatost koja se ogleda i koja je najočiglednija u predloženom nacrtu Zakona o radu koji se tobož usaglašava između „socijalnih pertnera“ od kojih su dva partnera apsolutni tranzicioni  dobitnici (vlast i tajkuni) a jedan (sindikati kao predstavnici radnika) apsolutni tranzicioni gubitnik. I taj apsolutni tranzicioni gubitnik treba da sedi i pregovara kako da postane još veći tranzicioni gubitnik a da tranzicioni dobitnici postanu još veći dobitnici i to sve u interesu zaposlenih i građana. Jedini interes vlasti i tajkuna i koji će ne samo materijalno dobiti novim zakonom o radu već žele da ponize drugu stranu i pokažu ko je stvarno gazda u ovoj državi. Zato i ne pristaju na bilo koji kompromis koji predlažu sindikalni predstavnici. Znaju da većina koja sedi u Skupštini bez problema će izglasati predložena rešenja, naravno, sve u interesu građana Srbije. Zato čudi mazohizam predstavnika sindikata u Radnoj grupi. Da li su i oni prihvatili kameleonsku ulogu narodnih predstavnika koji tvrde da će nam biti bolje ako budemo imali manje i to sve u interesu onih koji će imati manje. Ovakvih neverovatnih objašnjenja predstavnika poslodavaca (tajkuna) i vlasti puni su mediji. Stvorena je takva medijska slika, da svaki na argumentima i činjenicama zasnovani demantiji nailaze na podsmeh i ignorisanje. Sama teza da će novi Zakon o radu otvoriti nova radna mesta (omiljena fraza vlasti i tajkuna) je smešna. Za dve godine vršenja vlasti zaposleno je u javni sektor oreko 100 000 partijskih aktivista i taj broj svakim danom nastavlja da se uvećava sve po ovom važećem Zakonu o radu. Zato prestanimo da se iščuđujemo i tražimo saveznike tamo gde ih nema. Shvatimo da su vlast i tajkuni prirodni saveznici i da su povremeni sukobi između njih samo deo jednog fingiranog scenarija koji ima samo jedan cilj, da jednima obezbedi vlast i moć a drugima novac. A kad imate moć i novac ne trebaju vam više građani, sem da se svremena na vreme pozovete kako sve radite u njihovom interesu.

Zato umesto što sede i razmatraju koliko još treba da daju tajkunima i vlasti, sindikati treba da se okrenu člnastvu, zaposlenima i građanima i jasno kažu da nismo više spremni da damo ništa. Iskustvo koje imamo uči nas, da koliko god da im damo biće malo i tražiće još i opet će im biti malo. Čime su oni (tajkuni) zadužili ovaj narod i ovu državu da ih vlast još i časti novim Zakonom o radu!? Čime? Građani Srbije ne duguju im ništa! Ako im oni koji vrše vlast nešto duguju, neka im nadoknade iz svojih džepova. Mi im ne dugujemo ništa. Kada razgovarate sa predstavnicima poslodavca (tajkuna) van zvaničnih sastanaka i bez prisustva medija jasno vam kažu: Je.. ga šta da ti kažem, došlo je naše vreme! Kada funkcionerima vladajuće partije isto tako argumentovano ukazujete na nedoslednosti i pogrešne poteze vlasti dobijete odgovor: Sve ste vi u pravu, ali šta da vam kažem, došlo je naše vreme! Ono što ne shvataju i jedni i drugi, da ničija nije gorela doveka. Svemu dođe kraj, kad tad.

I zato donesite zakon kakav hoćete, ukinite ga ako hoćete, nemojte se samo prenemagati da to radite u interesu radnika i građana! Donesite šta god hoćete, ovo je vaše vreme! Može vam se, sačekaćemo! Proći će i vaše vreme! Kad, tad!

Beograd, 04.06.2014. god.

© 2011 Ujedinjeni Sindikati Srbije. Sva prava zadržana. | Dizajnirao Galant Team.