Zdravlje nije na prodaju i nema cenu!

plakat M

Održana konferencija za novinare u Beogradu

”Svi za javno zdravlje”

  Akciju pod sloganom: „Svi zajedno za javno zdravlje“, a protiv privatizacije u zdravstvu, sprovode sindikati u Jugoistočnoj Evropi i to u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Federaciji BiH  i u Albaniji. Cilj privatizacije zdravstvenog sistema nije  unapređenje zdravlja stanovništva već lični profit. U slučaju javnog vlasništva, koje služi opštem dobru, ako bi se ostvario profit on bi se reinvestirao što bi koristili svi.  Privatno vlasništvo stalno se rukovodi profitom, jer je cilj privatnog vlasništva profit. Dolazi do stalne konkurencije između zahteva za unapređenje kvaliteta i težnje ka profitu. Jasno je šta preovladava – profit, odnosno lična korist vlasnika ustanove.

Da li je zdravlje na prodaju? Da li zdravlje ima cenu?

Radi dostupnosti zdravstvene zaštite javne zdravstvene ustanove postoje i u malim sredinama pa i u udaljenim i nepristupačnim planinskim naseljima. Uzmimo za primer apoteke; postoje i tamo gde su neprofitabilne da bi korisnicima zdravstvene zaštite bilo dostupno snabdevanje lekovima. Da li će privatni vlasnik otvoriti apoteku koja ne donosi profit? Ne, jer njegov cilj je profit, a javno zdravstvo mora biti dostupno bez obzira na to. To mora biti cilj – zaštita zdravlja i dostupnost, a ne profit.  Da ne govorimo o cenama zdravstvenih usluga koje za javne ustanove , jednostrano određuje RFZO, a koje su nerealno niske i cenama u privatnim ustanovama…

slika1

Koje su posledice privatizacije:

-smanjenje broja zaposlenih tako da sve manje osoblja brine za sve više pacijenata u kraćem vremenu

-povećanje radnog opterećenja zaposlenih i lošiji kvalitet nege

-ugrožavanje standard

-prerano otpuštanje pacijenata

-ugrožavanje kućne nege

-ugrožavanje istraživanja i učenja

-povećanje radnog pritiska kroz prenošenje aktivnosti ( sa lekara na medicinske setre, sa sestara na pomoćno osoblje…)

-sve više ugovora na određeno vreme; iznajmljivanje radnika

Uzmimo za primer Nemačku, gde je plata zaposlenih u privatnim bolnicama za 10% manja nego u javnim bolnicama.

( Bruto plata: negovatelj bez obuke 1.884 eura, med.setra na početku radnog angažovanja 2.146 eura, med. sestra u operacionoj sali 2.326 eura.)

U Slovačkoj med. sestra u javnoj zdravstvenoj ustanovi ima platu od 900 eura, a u privatnoj 600-700 eura.

Za MMF problem je javno zdravlje, i ako je efikasnije. Javni izdaci će rasti zbog starenja populacije. Ne postoji nijedna studija koja bi dokazala da je privatno zdravstvo jeftinije ili efikasnije od javnog. Npr. u USA, gde je zdravstvo u većini u privatnom vlasnistvu, smrtnost novorođenčadi je 2 puta veća negou Češkoj. Zdravstvo je u javnom sektoru u Norveškoj, Švajcarskoj, Austriji, Luksemburgu, Kanadi…

Po proceni MMF-a do 2030.god. javni izdaci moraju da se smanje od 2,75% u manje razvijenim do 8,7% u visokorazvijenim zemljama. Pri tom državni službenici treba da izgube 22% od svojih plata i 13% penzija.

Većina zemalja koje su sledile uputstva MMF-a u vreme ekonomske krize imaju manji privredni rast i sporiji izlazak iz krize pokazuju istrazivanja Dejvida Hala i saradnika sa univerzitete u Griniču.

U Nemačkoj npr. postoji kontinuirani pad investicija u bolnice. U 1991.god. investirano je 3,6 mlrd. eura, a u 2009.god. 2,8 mlrd. eura.

Sa druge strane 1991.god. bilo je 1110 bolnica u javnom vlasništvu i 358 u privatnom vlasnistvu, a 2010.god. samo 629 bolnica ( 48%) u javnom vlasništvu, dok su ostale u privatnom i vlasništvu crkava i dobrotvornih organizacija.  U bolnicama je zaposleno 900.000, a procenjuje se da je za kvalitetan rad potrebno još 162.000 osoba. 90% osiguranika je osigurano u državnom osiguranju a 10% u privatnom. Osiguranje pokriva troškove lečenja do određenog iznosa, a preko tog iznosa osiguranici sami plaćaju.

Ujedinjeni Sindikati Srbije će i dalje pratiti efekte i trend svih vidova privatizacije zdravstvenog sektora, informisati javnost i svoje članstvo u Srbiji.

Nastavljamo i dalje sa aktivnostima u akciji “SVI ZA JAVNO ZDRAVLJE” zajedno sa kolegama iz Evrope i Sveta do pobede.

Ana Kojić, USS – Predsednica odbora za međunarodnu saradnju

Lada Janković, USS – Predsednica republičkog odbora zdravstva

© 2011 Ujedinjeni Sindikati Srbije. Sva prava zadržana. | Dizajnirao Galant Team.